Skip to main content

Full text of "tractors-RukovanjeiodrzavanjeIMT539"

See other formats


rukovanje i odrzavanje 






UPUTSTVA 



za rukovanje i odrzavanje 
traktora IMT-539 




INDUSTRIJA MASINA I TRAKTORA — BEOGRAD 
019455 



TRAKTOR IMT-539 proizvodi 
Industrija masina i traktora, Beograd 

MOTOR M 33/T-LP proizvodi 
Industrija motora, Rakovica 

Traktor IMT-539 kao poljoprivredni traktor ispunjava uslove prema pravilniku o za- 
stiti na radu u poljoprivredni (SI. list SFRJ br. 34/68). 

Industrija masina i traktora zadrzava pravo izmene objavljenih podataka bez prethodnog 
obavestenja. 

Podaci o ovom prirucniku tacni su na dan izdavanja. 

Sva prava za stampu i slike zadrzava: 
Industrija masina i traktora 
Beograd 




Izdanje: 2 — IMT— 1982. T1RAZ: 15000 




1. OPSTI DEO 
1.1. UVOD 

Traktor IMT-539 izraden je po savremenim 
koncepcijama sto omogucuje njegovu upotrebu u 
svim uslovima i na najtezim terenima. Pre upo- 
trebe traktora, savetuje se korisnicima da pazlji- 
vo prouce sva UPUTSTVA. Dobro poznavanje i 
prakticna primena Uputstva, omogucuje da trak- 
tor bude spreman i siguran za upotrebu, a njegov 
vek trajanja dug. 

Napominjemo, da u toku garantnog roka ne 
treba podesavati i rastavljati pojedine delove trak- 
tora, posto se tada gubi pravo na garanciju. Ta- 
kode, fabrika ne priznaje nikakvu odgovornost, 
ukoliko na pojedinim delovima traktora u toku 
garancije dode do kvara usled nepravilnog ruko- 
vanja ili odrzavanja. 

Servisne mere, osim podmazivanja i jednostavni- 
jeg odrzavanja, koje se mogu lako obaviti, pre- 
pustiti nasim servisnim centrima, koji za to imaju 
skolovano osoblje. 

Za odrzavanje i popravku traktora koristite 
originalne delove koje mozete nabaviti kod ovla- 
scenih servisnih zastupnika ili direktno u fabrici. 

Identifikacija traktora se obavlja brojevima 
traktora i motora. 

PAZNJA! Uputstvo je prilagodeno osnovnom 
modelu. traktora IMT-539. S obzirom na to, na 
Vasem traktoru moze biti ugraden deo koji funk- 
cionalqo odgovara objasnjenju dok se oblikom 
malo razlikuje. Zbog ovoga, molimo Vas da na. 
ovakve stvari ne obracate paznju. 



1-2. UPUTSTVA ZA BEZBEDAN RAD 

Pre nego sto se pristupi bilo kakvom radu sa 
traktorom prouchi UPUTSTVA i zapamtiti 
sledece: 



Traktor voziti samo sa ispravnim kocnicama i 

upravljacem. 

Neopterecen traktor moze se sigurno kretati 

bez opasnosti od prevrtanja: 



— na uduznom nagibu od 33° 

— na bocnom nagibu od 23° 

— Traktor sa prikljucenim nosenim orudem mo- 
ze se kretati bez opasnosti od prevrtanja uko- 
liko ugao nagiba nije veci od 20°. 

— Na neravnom i klizavom terenu voziti manjim 
brzinama. 

— Smanjiti brzinu pri zaokretanju i na nizbrdi- 
cama kako bi se izbeglo prevrtanje (obratiti 
paznju pri voznji sa punom prikolicom). 
Nijc dozvoljeno da se pri voznji pored vozaca 
vozi jos neko lice. 

— Pri voznji podele kicnica moraju biti spojene, 
jer u slucaju naglog kocenja samo jednog 
tocka moze doci do prevrtanja traktora. 

— Nezavisno kocenje (razdvojene podele kocni- 
ca) moze se koristiti samo pri manjim brzina- 
ma i radu na polju. 

— Startovanje motora vrsiti samo preko preki- 
daca za startovanje. 

— Ne dolivati gorivo dok motor radi. 

— Ne pusiti za vreme sipanja goriva u rezervoar 
i za vreme intervencije. 

— Ne ostavljati motor da radi dok se vrsi inter- 
\ vencija na traktoru. 

— Pre ne^go sto se otkaci orude sa traktora, uga- 
siti motor, ubaciti menjac u brzinu i povuci 

parkirnu kocnicu. 

— Pri voznji na nizbrdici obavezno drzati uklju- 
cen stepen prenosa. 

— U slucaju da dode do pregrejavanja motora 
nije dozvoljeno otvaranje poklopca hladnjaka. 
Sacekati da se motor ohladi. 

— Na pumpi za ubrizgavanje goriva, regulatoru 
broja obrta i na brizgaljkama ne vrsiti nika- 
kva podesavanja ili opravke bez ovlascenog 
strucnog lica. 

— Nije dozvoljeno raditi sa traktorom u- zatvo- 
renoj zgradi. 

— Postaviti zastitnu kapu preko prikljucnog vra- 
tila kada se isto ne koristi. 

— Kada prikljucno vratilo dobija pogon preko 
transmisije (od zadnjih tockova) pre pokreta- 
nja traktora unazad isto iskljuciti, jer bi se u 
suprotnom slucaju i mehanizam oruda pokre- 







tao u suprotnom smeru, sto moze da izazove 
nepredvidene smetnje i opterecenja. 
Kod pogona preko kardanskog vratila oba- 
vezno koristiti odgovarajuce zastitnike kako 
ne bi doslo do povrede rukovaoca. 
Ne ostavljati orude u podignutom polozaju, 
kada nije u upotrebi, vec ga spustiti na zemlju. 
Na noseno orude ne tovariti nikakav dodatni 
teret. 

Poteznica na traktorskim polugama se nesme 
koristiti za vucu, ukoliko nije ukrucena posto- 
jecim kosnicima. Ne sme se koristiti ni za 
vucu prikolice. Visinu poteznice podesiti tako 
da se ostvari dozvoljeno opterecenje pred- 
njeg mosta, potrebno za sigurno upravljanje 
(traktor se ne sme propinjati). 
Zglob gomje traktorske poluge ne sme se 
koristiti za vucu. 

Osiguranje oruda koje je prikljuceno za trak- 
torske poluge vrsiti samo originalnim klino- 
vima koji se isporucuju uz traktor (vezani su 
za poluge). 

Autoniatsku kuku koristiti samo za vucu od- 
govaraiucih j^nnnsmvin^ih^ prikolica a za 
dvoosovinske prikolice koristiti poseban ure- 

aj- 
Klateca poteznica se ne sme koristiti za vucu 
prikolice. 

Pri kocenju oruda na poluge rukovaoc ne sme 
da se nade izmedu traktora i oruda. 
Traktor se ne sme koristiti za zastitu bilja 
hemijskim sredstvima (otrovima) ukoliko nije 
opremljen hermetickom kabinom. 
Svi vijci i navrtke treba da budu dobro pri- 
tegnuti, za bezbedan i trajan rad. 
U svemu se pridrzavati uputstava o redovnom 
tehnickom i periodicnom odrzavanju traktora. 




BROJ TRAKTORA 

Nalazi se na instrument tabli. 
Tablica na Vasem traktoru sadrzi 
sledece brojeve: 

— u polju sa slovom Z upisan je 
broj uverenja ispfave o zastiti 
na radu; 

— tip traktora; 

— snaga KW; 

— broj obrtaja motora; 

— broj traktora koji je sastavljen 
od devet brojeva cije je znace- 
nje: prvi broj, godina izrade; 
drugi i treci, proizvodac, i osta- 
lih sest redni broj proizvoda od 
dana pocetka proizvodnje. 

BROJ MOTORA 

Nalazi se na levoj strani motora 
sa gornje zadnje strane. 



1.3. tehniCni podaci 



Motor 



Proizvodac 

Tip 

Broj cilindara 

Precnik cilindara 

Hod klipa 

Radna zapremnina 

Stepen kompresije 

Red paljenja 

* Snaga motora na zamajcu 

pri2000min- 1 

Snaga na prikljucnom vratilu 

pri 2000 min" 1 

*Maksimalni obrtni momenat 

pri 1300 min" 1 
Kosuljice cilindara 
Podmazivanje 



Industrija motora Rakovica 
M33/T-LP cetvorotaktni dizel motor 
3 

91.4 mm 
127 mm 
2500cm 3 
17,4:1 
1—2—3 

28,7 KW (39 KS) 

26.5 KW (36,5 KS) 

15,3 daNm (kpm) 

Zamenjive, suve, livene 
Uljem pod pritiskom, pomocu 
rotacione pumpe 



Razvod 

Izduvni ventil 

Usisni ventil 



Otvara46°preUMT 
Zatvara 10°posle SMT 
Otvaral3°preSMT 
Zatvara 43°posle UMT 



Zazor ventila 

U hladnom stanju 
U toplom stanju 
Pumpa za dovod goriva 



0,30 mm 
0,25 mm 
Membranska 



* Navedene vrednosti za snagu i obrtni moment odgovaraju standardima: JUS M.F2.025; 
DIN 6270; SAE J.270. 1.2.3 i BS.649/58. 



Pumpa za ubrizgavanje 
Regulator broja obrtaja 
Pritisak podesavanja brizgaljke 
Staticki ugao ubrizgavanja 
Precistac goriva 
Precistac vazduha 
Precistac ulja 

Spojnica 

Menjac 

Tip menjaca 

Broj stepeni prenosa 

Ukupan broj stepeni prenosa (sa pla- 
netarnim reduktorom) 



Linijska 

Mehanicki 

165 bar 

20°preSMT 

2 precistaca i 1 predprecistac 

Sa uljnim kupatilom 

Integralni precistac 

Suva, frikciona, dvostepena sa dva diska 



Sa pomerljivim zupcanicima 

Tri za hod unapred i jedan za hod unazad 



Sest za hod unapred i dva za hod unazad 



Reduktor menjaca 
Tip 

Prenosni odnos 



Planetarni 
4:1 



Prenos u zadnjem mostu 



Prenos pod pravim uglom izveden preko 
konusnog i tanjirastog zupcanika 
sa prenosnim odnosom 6,lb6: 1 i sa ugra- 
denim diferencijalom 



Ukupni prenosni odnosi i brzine kretanja u km/h 

(sa gumama 11,2/10x28 i R-570 mm) 



Stepen prenosa 


Prenosni odnos 


Brzim 


i kretanja traktora 




(ukupni) 


pri broju obrtaja radilice 






1300 


min" 1 2000 min" 1 


I 


205,50 


1,36 


2,09 


II 


137,00 


2,03 


3,13 


III 


74,67 


3,74 


5,75 


IV 


51,37 


5,43 


8,36. 


V 


34,25 


8,16 


12,55 


VI 


18,67 


14,96 


23,02 


spori hod 








unazad 


150,69 


1,85 


2,85 


brzi hod 








unazad 


37,67 


7,41 


11,4 






Prikljucno vratilo 

Tip 

Prenosni odnos izmedu motora i priklju- 
nog vratila (pri pogonu direktno od 



Ozljebljeno, precnika 34,9 mm (13/8") 
Pn JUS M. L1.601 



motora) 


2,78:1 




Broj obrta motora min l 




Broj obrta prikljucnog 
vratila (min -1 ) 


1500 
2000 




540 
720 



Predeni put zadnjeg tocka za jedan 
obrt prikljucnog vratila (pri pogonu 
preko transmisije) 

Uredaj za blokiranje 
diferencijala 

Kocnice 

Tip kocnice 

Delovanje kocnica 
Upravljacki mehanizam 

Tockovi 

Prednji tockovi 
Zadnji tockovi 

Pritsak u gumama 
Hidraulik 



Kapacitet pumpe 

Moc dizanja na krajevima traktorskih 

poluga u transportu 

Za rad na polju i kratkom 

rastojanju 

Gabaritne dimenzije traktora 

Ukupnaduzina 



Priblizno 48,3 cm 

sa kandastom spojnicom i noznom 
komandom 



Mehanicke, sa papucama smestenim u 

dobosu kocnice 

Na zadnje tockove, nezavisno ili istovre- 

vremeno 

Puzni prenosnik sa putujucim kuglicama 



Sa celicnim diskovima i gumama 6x16 

Sa celicnim diskovima i gumama 

11,2/10x28 

Gume na prednjim tockovima 1,8 bar 

Gume na zadnjim tockovima 1 bar 

Cetvorocilindricna pumpa smestena u 
centralnom kucistu sa razvodnim venti- 
lorn, cilindrom podiznog uredaja i tri raz- 
vodna prikljucka. Sigrunosni ventil je 
podesan na 175 bar 

12 lit/min pri 2000 m" 1 radilice motora 

813 daN 
1000 daN 



2972 mm 



Ukupna sirina (sa normalnim razmakom 

tockova) 

Ukupna visina 

Uzduzna prolaznost (»klirens«): 

— po sredini 

— ispodosovine 
Rastojanje osovine 

Razmak tockova 

Prednji tockovi 
Zadnji tockovi 
Normalan razmak: 

— predni tockovi 

— zadnji tockovi 

Poteznica 

Visina od tla 

Normalna visina poeznice 

Precnik okretanja 

Sa upotrebom nezavisnih kocnica 
Bez kocenja 

Tezina traktora 

Sa gorivom, uljem i vodom 



1625 mm 
1372 mm 

320 mm 
533 mm 
1830 mm 



Od 1200 do 2000 mm 
Od 1200 do 1900 mm 

1200 mm 

1300 mm 



279 do 610 mm 

502 mm 



2950 mm 

3260 mm (pri razmaku tockova od 

1200 mm) 



1440 kg 



Najveca dozvoljena 
vucna sila traktora 

— sa balastom 

— bez balasta 

Kolicina goriva, ulja i vode 

Rezervoar za gorivo 

Ulje u motoru 

Ulje u precistacu vazduha 

Ulje u menjacu i centralnom kucistu 

Ulje u kucistu upravljackog mehanizma 

Voda u sistemu za hladenje 

Ulje u kucistu remenice 

Elektricna oprema 

Napon instalacije 
Akumulator 



1200 daN 
800 daN 

(lit.) 

35 

7 

0,4 

30 

0,95 

8,5 

0,85 



12 V 

1 kom, 97 Ah 









1.4. INSTRUMENT! I KOMANDNI UREDAJI 

Svaki korisnik novog traktora, pre pocetka 
eksploatacije, potrebno je da se upozna sa raspo- 
redom komandi i nacinom njihove upotrebe. Po- 
zeljno je da svaki rukovalac traktora stekne na- 
vike da cesto osmatra instrument tablu kako bi 
mogao odmah primetiti svaki znak nepravilnog 
rada i blagovremeno intervenisati. 

1.4.1. INSTRUMENTI 

Instrumenti se nalaze na posebnoj tabli koja je 
smestena neposredno ispred vozaca. 




A. Prekidac grejaca i startera 

B. Ampermetar 

C. Manometar 

D. Traktometar 

E. Rucicazagas 

F. Prekidac prednjih farova 



G. Prekidac zadnjeg fara 

H. Dugme sirene 

I. Dugme komande za gasenje motora 

J. Dupli manometar 

K. Prekidac migavaca 

L. Termometar 




Prekidac grejaca i startera 

(Opsirno u poglavlju startovanja motora) 



Ampermetar 



B 



Omogucuje rukovaocu kontrolu rada osnovnih 
elemenata elektricne opreme motora — diname i 
akumulatora 



Manometar C 

Pri radu motora, pokazuje pritisak kojim se vrsi 
podmazivanje. Normalan pritisak ulja za podmazi- 
vanje motora ce biti sve dok se kazaljka instru- 
menta nalazi u oblasti obelezenoj zelenom bojom. 










Traktometar D 

Ovo je instrument na kome se mogu ocitati broj 
obrta motora, brzina kretanja traktora za svaki 
stepen prenosa, broj obrta prikljucnog vratila i 
remenice kao i broj sati rada traktora. 



Rucica za gas E 

Pomeranjem rucice nadole, povecava se broj obrta 
motora i obratno, pomeranjem navise broj obrta 
se smanjuje. 




Prekidat svetla i prednjih farova F 

Okretanjem klju6a u desnu stranu pale se: polozaj 
1 - prednje i zadnje svetlo, polozaj 2 - oborena 
svetla i polozaj 3 - dugo svetlo prednjih farova. 



O^aO 




1025 



Prekidac zadnjeg fara G 

Paljenje zadnjeg fara vrsi se izvlacenjem dugme- 
ta prekidaca. Pri ovome prekidac fara F treba da 
bude u pocetnom polozaju. 




Dugme sirene 



H 



Ukoliko se kljuc prekidaca F nalazi u pocetnom 
polozaju, moguce je, prittskom na dugme uklju- 
citi sirenu. 



Dugme komande za gasenje motora 



I 



Povlacenjem ovog dugmeta prekida se rad moto- 
ra. Pre ponovnog startovanja motora osloboditi 
osigurac. 





r, 




r _; 


■^ 




l 








1 f \ 




\ — j rm* 



Dupli man o met a r J 

Sluzi za kontrolu pritiska vazduha u pneumatskoj 
instalaciji traktora na kome je ugraden kompre- 
sor. Crvena kazaljka manometra pokazuje pri- 
tisak u kocionom vodu prikolice, a bela kazaljka 
pritisak u instalaciji traktora. 



10 




H^ 








// ^ 



BH 


-^5^ 


^ ! 


fie 



B 








, ' V^y ■-' 


l-A 


(3S& 




Vi^ 1 ^^ 




*.^- 


T- ' 


\ 


S» 


Q 1 


[ j * - " in 











Prekidac migavca K 

Prekidac migavca se aktivira pomeranjem na onu 
stranu na kojoj se zeli dati trepcuci signal. Sastav- 
ni deo prekidaca je signalna sijalica koja se pali i 
gasi istovremeno sa prednjim i zadnjim migavci- 
ma. 

Termometar L 

Sluzi za merenje temperature vode u sisteu za hla- 
denje. Najpovoljnija temperatura za rad motora 
iznosi 90° C. 



1.4.2. OSTALE KOMANDE TRAKTORA 

Rucica menjaca 

Rucicu menjaca pomerati tacno prema semi ozna- 
cenoj na centralnom kucistu u obliku slova »H« 
prilikom izbora prenosa. 

Rucica planetarnog reduktora 

Koristi se zajedno sa rucicom menjaca. Rucicu je 

moguce postaviti u tri polozaja: 

BH — brzi hod 

P — neutralni polozaj i 

SH — spori hod 

Raspored polozaja dat je na centralnom kucistu. 
Startovanje motora se moze izvrsiti samo kad se 
rucica nalazi u neutralnom polozaju »P«. 

Pedala spojnice 

Koristi se pri polazenju traktora i pri promeni 
stepena prenosa. Pritiskom na pedalu rastavlja se 
veza motor — menjac i obratno, veza se 
ostvaruje prilikom pustanja pedale. U toku nor- 
malnog rada traktorom pedala spojnice mora biti 
potpuno pustena. Pedala ima dva hoda: prvi hod 

— hod kojim se iskljucuje transmisija; drugi hod 

— hod kojim se iskljucuje istovremeno pumpa hi- 
draulika, prikljucno vratilo i transmisija. Granica 
prvog i drugog hoda pedale se lako osete. Drugi 
hod pocinje onog momenta kad se na pedali oseti 
povecani otpor. 

11 




Pedale kocnica 

Pri voznji u transport!!, pedale kocnica moraju biti 
spojene. Spajanje se obavlja rucno kljucem B. Kad 
su pedale rastavljene, moze se obaviti pojedinac- 
no kocenje i to samo u cilju smanjenja poluprec- 
nika zaokretanja. Trajno kocenje traktora ostva- 
ruje se osiguracem Isti se ukljucuje rukom, dok se 
pri pritisku na pedale automatski sam iskljucuje. 




Rucica za ukljucivanje prikljucnog vratila 

Nalazi se na levoj strani centralnog kucista. Izbo- 
rom polozaja rucice pogon prikljucnog vratila 
moze biti direktan od motora ili preko transmisije. 




1.4.3. KOMANDA HIDRAULIKA 

Sluzi za komandovanje hidraulicnog sistema trak- 
tora a samim tim i orudima koja se kace preko 
traktorskih poluga (opsirnije u poglavju »Ruko- 
vanje traktorom«). 



12 




1.4.4. SEDlSTE 

Opremljeno je hidraulickim amortizerom. Zavis- 
no od tezine rukovaoca rucicom »A« se dovodi 
zavrtanj na skali, na odgovarajucu brojku koja 
odgovara tezini rukovaoca. Podesavanje se moze 
regulisati u rasponu od 60—120 kg. Rucica »B« 
omogucuje primicanje ili odmicanje sedista u od- 
nosu na upravljac. Podizanjem iste sediste se od- 
bravljuje a spustanjem zabravljuje. 



2. RUKOVANJE 1RAKTOROM 
2.1. RAZRADIVANJE 



Postupak pravilnog razradivanja najbolje ce se 
obaviti ukoliko se strogo postuju sledece prepo- 
ruke: 

— Prvih 50 sati rada traktor koristiti samo na 
laksim radovima. Izuzetno se dozvoljava i oba- 
vljanje tezih radova ali samo pri nizim stepenima 
prenosa (I ili II). Korisno je da se povremeno, na 
primer svakih 10 sati rada traktor maksimalno 
optereti s tim da ovo ne traje duze od 5 do 10 
minuta. 

— Posle prvih 25 do 50 sati rada obavezno zame- 
niti ulje u motoru (dalje zamene ulja obavljati 
prema preporukama datim u poglavlju »Odrza- 
vanje traktora«). 

— Posle prvih 100 sati rada obavezno zameniti 
ulje u centralnom kucistu. 

— Cesce i pazljivije kontrolisati i po potrebi pri- 
tezati zavrtke i navrtke. 

— Proveravati cesce zategnutost kaiseva ventila- 
tora i diname. 

— Obaviti servisne preglede prema uputstvu da- 
tom u servisnoj knjizici. 



13 



2.2. STARTOVANJE MOTORA 

Pre pustanja motora u rad potrebno je pro- 
veriti: 

— Da li u rezervoam ima dovoljno goriva; 

— Da li je slavina za gorivo (ispod rezervoara) 
otvorena; 

— Da li je komanda za gasenje motora pustena; 

— Da li je nivo ulja u koritu motora u propisa- 
nim granicama; 

— Da^li u sistemu za hladenje ima dovoljno ras- 
hladnog sredstva; 

— Da li je rucica prikljucnog vratila motora u 
srednjem polozaju; 

— Da li je rucica planetarnog reduktora u ne- 
utralnom polozaju »P«; 

— Da li je traktor ukocen. 



2.2.1. NORMALNO STARTOVANJE 




Startovanje pri temperaturi iznad 0° C obaviti: 

a) Rucicu za gas povuci dole do kraja; 

b) Rucicu planetarnog reduktora postaviti u po- 
lozaj »P«; 

— Da li je traktor ukocen. 

c) Pedalu spojnice pritisnuti do kraja; 

d) Kljuc u prekidacu grejaca i startera okrenuti 
udesno. 

Cim se motor upali kljuc pustiti a rucicu gasa vra- 
titi do pred kraj hoda. 

2.2.2. STARTOVANJE PO HLADNOM VRE- 

MENU 



Ukoliko je spoljasnja temperatura ispod 0° C po- 
stupak startovanja motora je: 

— Isto kao i kod a), b) i c). 

— Kljuc u prekidacu grejaca i startera okrenuti 
ulevo do prvog zuba. 

Zadrzati ga u ovom polozaju, zavisno od spo- 
ljasnje temperature 5 do 20 seundi; 

— Nakon toga okretanjem kljuca do krajnjeg le- 
vog polozaja pokusati sa startovanjem. 



14 



Rad elektropokretaca pri startovanju ne sme 
biti duzi od 10 sekundi; 
Ukoliko motor ne proradi, postupak ponoviti 
nakon 10 do 15 sekundi. 

Napomena: Ako motor ne proradi ni posle vise 
ponovljenih pokusaja, bez obzira na uslove, pro- 
veriti sve elemente koji su pomenuti u uvodu kao i 
postojanje vazduha u sistemu. Nakon ovoga, ako 
motor ne proradi obratiti se najblizjoj servisnoj 
radionici. 



2.3. IZBOR STEPENA PRENOSA 

Odreden stepen prenosa nije moguce prepo- 
ruciti i njega koristiti s obztrom na postojanje vrlo 
razlicitih uslova rada u koima se traktor koristi pa 
do odredenih agrotehniekih normi koje se propi- 
suje u odredenim momentima. 

Najvaznije je u svim uslovima rada imati iz- 
vesnu rezervu za savladivanje dopunskih nepred- 
videnih otpora. Ukoliko se u radu oseti preopte- 
recenje, traktor zaustaviti i ukljuciti nizi stepen 
prenosa. 

Trenutno rasterecenje pritiskanjem spojnice 
nije preporuceno obzirom na to da dolazi do br- 
zog propadanja spojnice. 




2.4. POLAZENJE I VO^ENJE 

— osigurac skakavice kocnice otpustiti; 

— pedalu spojnice pritisnuti do kraja; 

— izabrati zeljeni stepen prenosa; 

— postepeno dodavati gas i otpustati pedalu spoj- 
nice. 

Posto traktor krene, nogu potpuno sklonuti sa 
pedale spojnice. 

Zeljenu brzinu kretanja regulisati rucicom za 
gas. 

U toku voznje nesme se vrsiti promena stepe- 
na prenosa. 

Posebnu paznju treba obratiti radu pedala spoj 
nice i kocnica. 

Spojnicu koristiti samo pri iskljucivanju pogo- 
na prikljucnog vratila. 



15 



GTS ">*. 


-f^p^^gl 


x^s^v ^^r*\ 


\1 


J vv /Q i 




\ Vy \i\ 


c\\ ill 


m 



A. Rucica za kontrolu polozaja 

B. Rucica za kontrolu vuce 

C. Podesivi granicnik 

D. Navrtka za ogranicenje hoda. 
rucice 



2.5. BLOKADA DIFERENCIJALA 

Koriscenje blokade diferencijala preporucuje 
se u slucajevima kada je teren klizav i prijanja- 
nje tockova nije isto za oba tocka. 

Zabranjeno je drzati stalno ukljucenu blokadu 
jer je to stetno a nije moguce ni okretanje trak- 
tora. 

Potpuno oslobadanje pedale postize se: 

1. Skretanjem malo sa linije voznje. 

2. Momentalnim iskljucenjem spojnice traktora. 

3. Laganim kocenjem desnom ili levom kocni- 
com. 

Vodhi racuna da pedala blokade bude isklju- 
cena pre zaokreta na kraju brazde. 

Napomena: Ne ukljucivati pedalu blokade 
kada motor radi sa velikim brojem obrta i kada 
se zadnji tocak obrce brzo. 

Zabranjuje se iskljucivanje spojnice pri kreta- 
nju traktora na padinama. 

Kocnice koristiti samo spojene dok se neza- 
visne mogu koristiti samo pri manjim brzinama. 

2.6. RAD HIDRAULIKOM 

Komandovanje je, kao sto je vec receno, po- 
mocu dve rucice. Ovim rucicama omogucene su 
sledece funkcije hidraulika: 

— podizanje ili spustanje oruda; 

— podesavanje brzine reagovanja odnosa brzine 
spustanja; 

— podesavanje velicine radnog otpora odnosno 
duzine zahvata oruda. 

U daljem izlaganju objasnice se rad sa orudi- 
ma ciji su radni organi u toku rada, ispod povrsine 
zemlje ili su iznad a oruda su nosena na traktor- 
skim polugama. 

2.6.1. RUKOVANJE HIDRAULIKOM PRI 
RADU ORUDIMA ClJI SE RADNI 
ORGANI KRECU ISPOD POVR§INE 
ZEMLJE 

Ovde se misli na rad plugovima, tanjiracama, 
kultivatorima i drugim orudima pri cemu treba 
koristiti obe rucice. 



16 



Spustanje onida u radni polozaj 

Obavlja se iskljucivo rucicom komande za 
polozaj i to pomeranjem nadole. U ovom polozaj u 
se orude podesava za obavljanje odredenih opera- 
cija. 

Rad orudem — podesavanje dubine zahvata 

Kada je orude postavljeno u radni polozaj, 
odnosno kada, je spusteno na tlo, rucicom koman- 
de za vucu se podesava zeljena dubina zahvata. 
Veca dubina zahvata se ostvaruje spustanjem ru- 
cice na dole. 

Ukoliko je pri tome specificno odnosno jedi- 
nicni otpor zemljista nepromenljiv, tj. konstantan, 

dubina zahvata ce takode predstavljati jednu stal- 
nu vrednost, nezavisno od oblika i profila zemlji- 
sta po kome se traktor krece. Medutim, ako spe- 
specificni otpor zemljista trenutno poraste, na- 
ilaskom na primer na neku utabanu ili tvrdu ze- 
mlju, hidraulik ce automatski malo izvuci orude. 
Zadrzavajuci na taj nacin radni otpor nepro- 
menjen i sprecavajuci time preopterecenje trakto- 
ra. Slicno, ukoliko se u radu naide na neki ras- 
tresiti sloj koji daje manji specificni otpor, hidrau- 
lik ce orude pustiti dublje u zemlju, zadrzavajuci 
opet nepromenjenu ranije podesenu velicinu sile 
radnog otpora. 




Kontrola dubine rada — balansna opruga 

Napred opisano automatsko reagovanje hi- 
draulika ostvaruje se dejstvom balansne opruge. 

Obelezavanje izabrane dubine zahvata 

Zadrzavanje iste dubine zahvata pri svim pro- 
hod ima ostvaruje se obelezavanjem polozaj a ruci- 
ce komande za vucu podesivim ogranicnikom. 

Isti se postavlja tacno naspram rucice (ose tre- 
ba da im se poklapaju) i osigurava nareckanom 
navrtkom. 



I 7 



Podesavanje brzine reagovanja 

Zavisno od specif icnog otpora, zemljista ili od 
tezine oruda, brzina reagovanja hidraulika moze 
nekad biti suvise mala ili pak suvise velika. Po- 
desavanje brzine reagovanja vrsi se pomocu ruci- 
ce komande za polozaj u donjem delu kvadranta 
obelezenog sa »REAGOVANJE«. 

U polozaju »SPORO«, brzina reagovanja se 
smanjuje, ovo se primenjuju u slucaju »poska- 
kivanja« oruda u radu. Preporucuje se izbor do- 
voljnog sporog reagovanja a da se pri ovom ne 
omoguci potrebna kontrola dubine rada. 



»BRZO« reagovanje se koristi pri radu sa 
teskim orudima i na zemljistu nejednakog otpora. 
Za ovaj rad rukovaoc mora biti izuzetno vest s 
obzirom na to da je odrzavanje stalne dubine rada 
vrlo otezano. 

Kada se u pocetku rada definitivno odredi naj- 
povoljnija brzina reagovanja odgovarajuci pok)- 
zaj rucice komande za polozaj treba obeleziti na- 
reckanom navrtkom, posto se ova meica koristi za 
dizanje oruda na kraju prohoda odnosno za spu- 
stanje na pocetku sSedeceg. Na kraju prohoda 
crude treba ponovno podid u transportni polozaj, 
koristeci za to rucicu komande za polozaj. Rucica 
komande za vucu zadrzava se u izabranom polo- 
zaju. Na ovo se mora obratiti posebna paznja 
posto je upotreba rucice komande za vucu za ovu 
svrhu vrlo setna. 

Ukoliko se orude na kraju prohoda podize u 
transportni polozaj ru^icom komande za vucu, a u 
slucaju da je sila jstezanja u gornjoj poiuzi inanja 
od oko 454 daN (kp) doci ce do otvaranja sigur- 
nosnog prelivnog ventila (vidi kasnije), sto je pri 
cestoj upotrebi vrlo stetno. 

Da bi se stoga ovakav rad onemogucio ne 
treba nikad zaboraviti na tacno postavljanje ranije 
pomenutog podesivog granicnika posto on pored 
ranije navedenog ima i ovaj zadatak. 



18 







2.6.2. RUKOVANJE HIDRAULIKOM PRI 
RADU SA ORUDIMA KOJA NE ULA- 
ZE U ZEMLJU 

Rukovanje hidraulikom pri radu sa orudima 
koja ne ulaze u zernlju ill koja samo delimicno za- 
hvataju gornje slojeve (ravnjac, zgriac. transport™ 
sanduk itd.), znatno je jednosiavnije svodi se 
uglavnom na kontrolu polozaja. To drugim reci- 
ma znaci da se komandovanje orudima ove vrste 
uglavno vrsi preko rucice komande za polozaj i to 
u gornjem delu njenog kvadranta. Spustanje oruda 
se ostvaruje pomeranjem rucice unapred a podiza- 
nje vracanjem unazad. 

Pri tome, svakom polozaju rucice odgovara 
jedna odredena visina oruda od tla. To znaci da se 
svako orude ove vrste moze postaviti i zadrzati 
tacno na onoj visini koja je prirodom posla i 
samom konstrukcijom oruda potrebna (yidett si). 
Da bi se jednom izabrana i odredena visina mogla 
ponovo ostvariti postoji > na kvadrantu ove rucice 
odgovarajuci podesivi granicnik, Treba 
odgovarajuci podesivi granicnik. Treba napome- 
nuti da se pored ove funkcije (i pored ranije opi- 
sane mogucnosti podesavanja brzine reagovanja) 
pomocu rufrce komande za polozaj moze postici i 
odriavanje stalne dubine zahvata oruda ciji su rad~ 
ni organi ispod povrsine zemlje, ali samo u sfucaju 
da je podesena sila radnoga otpora rucicom ko- 
mande za vucu veca od stvarnog radnog otpora 
koji je ostvaren spustanjem oruda rucicom koman- 
de za polozaj. 

Drugim reeima, ranije opisan mehanizam rea- 
govanja hidraulika na promene otpora zemijista se 
moze tskljuciti ukoliko je sita u balasnoj opruzi, 
koja je izazvana spuStanjern oruda rucicom ko- 
mande za polozaj, manja od site koja je podeSena 
rucicom komande za vucu. 

Ovakav nacin rada ima prakticne primene pri 
koriscenju izvestnih oruda (sejalica, prednji rav- 
njac itd.) kod kjih je tchnologijom posla vazno da 
se ostvari stalna dubina rada, bez obzira na veli- 
cinu radnog otpora. Zbog toga je sistem za kon- 
trolu polozaja vezan za sigurnosni uredaj za zasti- 
zastitu od preopterecenja. 



1^ 



Upozorenje: Pri radu rucicom komande za polo- 
zaj treba voditi racuna da se ista ne pomeri brzo iz 
oblasti za kontrolu polozaja u oblasti za podesa- 
vanje brzine reagovanja, posto ce prikaceno orude 
u torn slucaju naglo pasti na tlo. Ovo je narocho 
opasno ukoliko se traktor nalazi na nekoj tvrdoj 
podJozi. 

2.6.3. PRIMERI PRAVILNOG RUKOVANJA 
KOMANDAMA HIDRAULIKA 







^?\ 


VcS 


^W 






SL^B 




1094 







A. Transportni polozaj 

Rucica komande za polozaj je u gornjem po- 
lozaju, pri cemu je rucica vuce sasvim dole. 

Pri podizanju oruda u transportni polozaj na 
kraju prohoda rucica vuce ostaje u prethodnom 
polozaju. 

B. Oranje t kuhivacija 

Pri radu plugom, podrivacem kultivatorom sa 
oprugama, vadilicom krompira i drugim orudima 
komandne rucice bi trebalo da su u polozaju kao 
na slici. Ovim se obezbeduje zeljena brzina reago- 
vanja i potrebna dubina oranja. 




C. Plitka kuhivacija i rad sa teskim orudima 

Komandne rucice postaviti u polozaj dat na 
slici pri radu tanjiracom, sadilicom krompira, kul- 
tivatorima, pri ljustenju strnjista itd. 



20 




D. Napajanje hidraulicnih instalacija prikljucnih 
oruda (bez zadrzavanja donjih traktorskih po- 
luga) 

U slucajevima kad se zeli napajati hidraulicna 
instalacija prikljucnog oruda iz instalacije hidrauli- 
ka traktora rucice se dovodi u polozaj dat na slid. 
Kad se javi potreba da se ulje vrati nazad u cen- 
tralno kuciste traktora, rucicu komande za vucu 
pomeriti i donji deo kvadranta. 



1098 TP 







E. Rad nosenim orudjima 

Rad nosenim orudjima (radni organi ne ulaze u 
zemlju); nosena prskalica, rasipac vesta £kog djub- 
riva, transportni veliki sanduk, skupljac sena, dr- 
ljaca, uslovljava upoirebu rucice A. 

Njome se regulise - bira visina orudja. 

Rucica B se postavlja izmedju 2 tacke na njenom 
kvadrantu ili malo ispod njih. 




F. Rad teskim orudjima (radni organi su ispod po- 
ntine zemlje) 

Rad univerzalnom sejalicom, prednjim ravnja- 
cem, teskom klinastotn drljafiom, rotofrezom, seja- 
licom za kukuruz, setvospremacem, dubina rada se 
odredjuje rucicom A (u gornjem delu njenog kvad- 
ranta). Rucica B pri ovome mora biti u donjem 
delu svog kvadranta - sasvim dole. 



^^^S^^^ 






'^\^'\ 


^^^^ 


1*7 



2.6.4. SPOLJNI PRIKLJUCCI HIDRAULIKA 



Vezivanje cevovoda moguce je na mestima 
datim na slici. Koriste se za slucajeve kad je u oba- 
vljanju funkcije oruda potrebno obezbediti priti- 
tisak ulja iz hidraulicnog sistema traktora. Ko- 
mandovanje rucicama dato je u tacki D. 




2.6.5. UREDAJ ZA OSIGURANJE OD PRE- 
OPTERECENJA 

U izvesnim slucajevima, pri radu orudima ciji 
se radni organi krecu ispod povrsine tla, moze do- 
ci do naglog povecanja radnog otpora (skrivena 
prepreka na primer). Traktor ce se torn prilikom 
zaustaviti a rukovaoc treba da orude podigne, pre- 
de traktorom preko prepreke i potom nastavni 
rad. 



2.6.6. SIGURNOSNI VENTIL 

U slucajevima kad se donjim polugama poku- 
sava podizanje tereta koji je iznad dozvoljenih 817 



kg, ili podizanje oruda rucicom komande vuce 
(pri torn je rucica komande za polozaj u donjem 
delu kvadranta) dolazi do preopterecenja hidrau- 
lika. Zastita sistema je sprovedena preko sigur- 
nosnog ventila. Ovakav rad treba izbegavati s ob- 
zirom da dovodi do slabljenja moci dizanja hi- 
draulika. 

2.7. PRIKA&VANJE ORUDA 

Moze se obaviti na vise nacina. 

Osnovni nacin je prikacivanje za traktorske 
poluge, tj. u tri tacke. Svi ostali nacini obavljaju se 
koriscenjem posebne opreme koja spada u t.zv. 
»Neobaveznu opremu«. 



2.7.1. PRIKACIVANJE U TRI TACKE 

Osnovne prednosti ovog nacina prikacivanja u 
odnosu na klasican za vucena oruda su: 

— lakse rukovanje orudima u radu; 

— laksi transport; 

— veca manevarska sposobnost u radu orudima; 

— niza cena oruda zbog manje tezine; 

— povisena ekonomicnost rada; 

— poboljsana vucna svojstva. 

Donje traktorske poluge 

Kada se traktorom, vozeci ga u hodu unazad 
(najbolje u sporom hodu), pride orudu na pogo- 
dan nacin, treba prvo prikaciti levu donju trak- 
torsku polugu. 

Posle ovoga, uz pomoc rucice za izravnavanje, 
koja je postavljena na desnoj podiznoj poluzi, vrsi 
se prikacivanje i desne donje traktorske poluge. 
Pri ovome treba voditi racuna da land granicnici, 
koji imaju zadatak da sprece njihanje oruda u ho- 
rizontalnoj ravni (levo — desno), odnosno praktic- 
no da sprece udaranje oruda u zadnje tockove 
traktora, ne budu usukani i da njihove kotve budu 
pravilno postavljene (lanac mora biti zakacen iz- 
nad ose prikljucnog vratila). 

Da bi se prikaceno orude potpuno izravnalo u 
odnosu na traktor ili da bi se znalo tacno koliko 



23 






dati polozaj odstupa od horizontalnog, na vre- 
tenu odizne poluge sa rucicom za izravnavanje 
postoji jedan kruzni zljeb. Kad se ovaj zljeb po- 
klopi sa gornjom ivicom donjeg dela podizne po- 
luge (sa unutrasnjim navojem), orude je u odnosu 
na traktor potpuno poravnato. 

Pri radu sa donjim traktorskim polugama treba 
voditi racuna da je dozvoljeno opterecenje (moc 
dizanja) u zglobovima donjih poluga 817 kg. 

Gornja traktorska poluga 

Gornja traktorska poluga se prikljucuje kada 
su vec prikacene obe donje poluge. Pre prikaci- 
vanja ove poluge treba podesiti njenu duzinu, a u 
zavisnosti od oruda sa kojima treba da se radi. 
Ovo podesavanje se vrsi preko zavojnog vretena. 
Duzina poluge se moze menjati od 575 do 770 
mm. Uputstva o izboru duzine gornje traktorske 
poluge za rad sa odredenim orudima, mogu se naci 
u odgovaraucimim prirucnicima za njihovo ruko- 
vanje i odrzavanje. 

Upozorenje: Najstrozije se zabranjuje da se 
zglob gornje traktorske poluge koristi za bilo 
kakvu vucu. 




A — Donja traktorska poluga D 
B — Lanci granicnici E 

C — Gornja traktorska poluga 



Rucica za izravnavanje 
Podizna poluga 



24 



2.7.2. PRIKUUCNO VRATILO 




Oruda ciji se radni ili pomocni organi pokrecu 
preko mehanizma, koji dobijaju pogon od traktor- 
skog motora, vezuju se za traktor i preko prikljuc- 
nog vratila. Prikacivanje se pri tome vrsi bilo u tri 
tacke bilo preko poteznice ili nekog drugog ele- 
menta za prikljucivanje vucenih oruda. 

Prikljucno vratila je ozljebljeno i odgovara 
precniku 34,9 mm odnosnu 1 3/8". Osiguranje 
prikljucenog kardanskog zgloba izvodi se pomocu 
kruznog zijeba. Zavisno od nacina na koji se 
ostvaruje pogon prikljucnog vratila, imamo: 
direktni pogon od motora koji pri normalnom 
broju obrtaja moiora od 2000 min. ' obezbeduje 
720 min. ! . prikljucnog vraiila i pogon preko 
transmisije, U ovom slucaju. ukoitko se korisii u 
radu sa na primer orudima za sakupljanje sena. 
sejanje. rastpanje dubriva i druge lakse radove, 
obezbeduje se pri svakom obrtu prikljucnog vra- 
tila 483 mm predenog puta traktora, Ne prepo- 
rucuje se ovakav pogon u obavljanju teskih ra- 
dova. Zabranjeno je ukljucivanje pogonskog vFa- 
tila preko transmisije u slucajevima kretanja trak- 
tora u hodu unazad. 
Pogon prikljucnog vratila 

Kod ukljucivanja i iskljucivanja pogona pri- 
kljucnog vratila od motora pedalu spojnice treba 
pritisnuti do kraja drugog hoda. Traktor ne sme da 
bude u pokretu, tj. treba da stoji u mestu, dok se 
vrsi ukljucivaanje ili iskljucivanje pogona. 

Ovaj pogon prikljucnog vratila koji je prime- 
njen na traktoru IMT-539 sa dvostepenom spoj- 
nicom, omogucujc neprekidan rad sa orudima kao 
sto su kosacica i presa za seno, hcz ikakvog pre- 
kida pri zattstavrjanju ili polasku traktora. Sta vise, 
dok posredno vratilo prikljucnog vratila obrce 
pumpu hidraulika, rukovaoc koji radi utovariva- 
cem moei ce da rukuje neprekidno vilama. bez 
ubacivanja menjaca u neutralni polozaj radi odrza- 
vanja pogona pumpe hidraulika. 
Zasthni element! prikljucnog vratila 

Na slici je prikazan zastitni element 
prikljucnog vratila (kapa). 

Napomena: Uvek kad se prikljucno vratilo ne 
koristi kapu postaviti preko istog. 



25 



3. ODRZA V AN JE TRAKTORA 

Puno iskoriscenje svih mogucnosti koje pruza 
traktor kao i dugi vek njegove upotrebe, moze se 
ostvariti samo u slucaju da se traktor pravilno i 
savesno odrzava. 

U torn cilju su u ovom poglavlju izneta sva 
najpotrebnija uputstva kojih nikovaoc traktora 
treba da se pridrzava pri odrzavanju traktora, a 
data su i objasenjenja za izvodenje najosnovnijih 
podesavanja za kojima se u toku rada moze uka- 
ukazati potreba. 

3.1. REDOVNA TEHNlCKA ODR2AVANJA 
TRAKTORA 
Sve potrebne mere odrzavanja sredene su po 
vremenima kada ih treba obavljati. U vezi sa tim 
odredeni su i periodi tzv. redovnih tehnickih odr- 
zavanja traktora, koje nikovaoc mora obavezno j 
u potpunosti da postuje, Redovni tehni£ki pregledi 
pregledi se vrse svakih 10, 50. 150, 200, 400, 800 i 
1000 casova rada traktora. Pored casova rada na- 
vedeni su i meseci koji oznacavaju krajnji rok, 
kada se moraju obaviti odredeni radovi, bez ob- 
zira da li je motor ispunio casove rada. Samo re- 
dovnim i pravilnim odrzavanjem traktora, strogo 
pridrzavajuci se datih upustava, vas traktor ce 
raditi bez kvarova uz dug vek eksploatacije. Pri 
izboru maziva (ulja i masti) obaveno koristiti ta- 
belu preporucenih maziva. 




3.2. OPIS RADNIH ZAHVATA KOJE TREBA 
IZVESTI PRI REDOVNOM TEHNlC- 
KOM ODR^AVANJU TRAKTORA 



:- 3.2.1. 



POSLE SVAKIH 10 CASOVA RADA 
SVAKODNEVNO: 



1. Merenje nivoa ulja se obavlja tek kada se 
motor zaustavi i saceka oko 15 minuta da se ulje 
ocedi, traktor mora da se nalazi na horizontal- noj 
ocedi, traktor mora da se nalazi na horizontalnoj 
podlozi. Nivo se meri pomocu meraca nivoa ulja, 
ako je potrebno ulje se sipa kroz otvor D, do gor- 
nje crte na meracu nivoa ulja. 




2. Nivo vode u hladnjaku mora biti 3 do 4 cm, 
od ruba otvora A za nalivanje vode. Proveriti 
slavine. 

3. Nivo goriva pregledati pre rada a posle rada 
napuniti rezervoar za gorivo (otvor B). 



4. Predprecistac goriva pregledati i po potrebi 
ocistiti. 



5. Precistac vazduha, proveriti nivo i zaprlja- 
nost ulja, a po potrebi doliti ili zameniti ulje. 



27 



6. Podmazati tehnickom mascu sledece ma- 
zalice: 

— na rukavicama prednjeg mosta 2 kom 

— na zglobovima spona 4 kom 

— na desnoj podiznoj poluzi hidraulika 1 kom 

— na rucici za izravljavanje 

podizne poluge hidraulike 1 kom 

— na pedali kocnice (caure) I kom 

7. Navrtke prednjih i zadnjih tockova, pred- 
njeg mosta i spona pregledati po potrebi prite- 
gnuti. 




8. Pritisak vazduha u gumama proveriti: 

na prednjim tockovima 1,8 bar 

na zadnjim tockovima 1,0 bar 

9. Proveriti ispravnost svih instrumenata. 



10. Podesavanje slobodnog hoda pedale spoj- 



nice 



Podesavanje se obavlja tako sto se otpusti na- 
vrtka (A) i kroz rupu na osovini (B) provuce neka 
sipka, a zatim treba okretati osovinu u smeru kre- 
tanja kazaljke na satu, dok uporni lezaj ne na- 
legne na dvokrake poluge spojnice. U torn poloza- 
ju osovine podesiti pedalu tako da zazor izmedu 
nogostupa i pedale bude 9,5 mm. Pritegnuti na- 
vrtku (A). 

11. Proveriti po potrebi i izvrshi podesavanje 
kocnica. 

— Podici zadnji deo traktora pomocu dizalice. 

— Provuci izvijac ili sltcan alat kroz mali otvor na 
zadnjoj ploci i okretati podesivac tako da se papu- 
ce kocnice sire sve dok ne dode do blokiranja 
tocka. 

— Otpustiti podesivac tek toliko da se tocak slo- 
slobodno okrece. 

Po zavrsetku podesavanja kocnica na oba toc- 
ka, efikasnost kocenja proveriti (vidi kocnice). 

Pode|avanje se mora ponovno obaviti ukoliko 
provera kocenja ne pokaze zadovoljavajuce re- 
zuJtate. Po zavrsetku navedenog sve spojeve na 
pedalima kocnica kao i ostale sastavne delove 



28 




kocionog uredaja treba povremeno kontrolisati, 
posto ^aka neispravnost moze imati za posle- 
dicu otkazivanje kocenja. 

12. Proverhi ispravnost upravljackog mehanizma. 

13. Proverhi ispravnost elektricne instalacije i 

14. Proverhi nivo ulja u remenici (ako se koristi). 

VAZI SAMO ZA NOV ILI GENERALNO 
OSVEZEN TRAKTOR 

Posle prvih 25 — 50 casova rada morate se 
obratiti servisnom zastupniku koji je duzan da 
obavi radove na prvom servisnom pregledu. Po- 
gledati servisnu knjizicu. 

3.2.2. SVAKIH 50 CASOVA RADA ILI SVA- 
KI MESEC 

Pored svakodnevnog pregleda obaviti i sle- 
dece: 

1. Traktor: izvrsiti detaljno ciscenje i pranje. 

2. Precistac vazduha: oprati donju posudu i 
zicani umetak cistim dizel gorivom i zameniti ulje. 
Proveriti nepropustljivost spojeva cevi za vazduh 
koja vodi od precistaca za vazduh do usisne cevi 
motora. 




3. Ispustiti vodu i necistocu kroz cep na dnu pre- 
cistaca za gorivo. 

4. Pri svakoj zameni ulja u motoru proveriti 
nivo ulja u galeriji bregaste osovine i regulatoru 
(oba prostora su medusobno povezaha), i po po- 
trebi doliti motorno ulje, odnosno ispustiti visak 
mesavine ulja i goriva. Nivo ulja se kontrolise 
pomocu kontrolnog vijka »H« na poklopcu regu- 
lator koji se nalazi na strani poluge za gas. Od- 
vrtanjem tog vijka ispusta se visak mesavine ulja i 
goriva. Ako mesavina ulja i goriva ne izlazi, onda 
se mora dosuti motorno ulje kroz otvor »E« na 
gornjoj povrsini poklopca regulatora. Odvrne se 
zaptivni vijak na torn otvoru i naliva motorno ulje 
sve dok ne pocne da preliva na kontrolnom vijku. 
Na kraju se zaptivni vijak i kontrolni vijak po- 
novo zavrnu. 



29 




5. Proveriti zategnutost ventilatorskog kaisa. 

Ugib ispravno zategnutog kaisa treba da iznosi 
10—15 mm. 




6. Proveriti nivo tecnosti u akumulatoru, po 

potrebi doliti destilisanu vodu (nivo tecnosti mora 
biti 10 mm iznad ploca). 



dr\ Mr 




Hex ^%'i 


i\y^> 


\^J\ 




/r^PV 




V 


tieN »$ 



7. Nivo ulja u menjacu i centralnom kucistu 
proveriti i po potrebi doliti. 



30 



8. Proveriti i otkloniti eventualno propustanje 
goriva, ulja i vode na spojevima. 

3.2.3. SVAKIH 150 CASOVA RADA 

Promeniti ulje u motoru ako motor radi u ve- 
likoj prasini ili pri dugotrajnom radu pod opte- 
recenjem, (pri normalnim uslovima rada ulje pro- 
meniti najkasnije na 200 cadova rada). 

VAZI SAMO ZA NOV ILI GENERALNO 
OSVEZEN TRAKTOR 

Posle prvih 200—250 casova rada treba se 
obratfti servisnom zastupniku koji je duzan da 
obavi radove na II servisnom pregledu. Pogledati 
servisnu knjizicu. 

3.2.4. SVAKIH 200 CASOVA RADA ILI 4 
MESECA 

Pored radova predvidenih kod ranijih pregle- 
da obaviti i sledece: 




1. Zamenhi integralni precistac ulja: 

— Na novom precistacu zaptivku lagano nauljiti a 
a potom nasuti cisto ulje. 

— Nov precistac cvrsto zavrnuti rukom tako da 
dobro zaptiva. 



2. Promeniti ulje u motoru: Ulje ispustiti dok 
je motor topao, na taj nacin sto treba odvrnuti cep 
na koritu motora i sacekati da se ulje iscedi. Tre- 
ba upotrebljavati ulje prema sezoni rada, za to 
koristite tabelu preporucenih maziva. 



31 




3. Isprazniti taloznu casicu i oprati sito, pred- 
precistac goriva. 




4. Akumulator: ocistiti prikljucke i namazati 
ih tehnickim vazelinom. 

5. Elektricna instalacija: pregledati i pritegnu- 
ti sve spojeve. 

6. Proveriti nivo ulja u kucistu upravljaca i po 

potrebi doliti odgovarajuce ulje. 




7. Dopuniti mast u glavcinama i proveriti za- 
zor u lezajevima prednjih tockova. 



32 




8. Podmazati aksijalni lezaj vretena uprav- 
Ijaca. 




3.2.5. SVAKIH 400 CASOVA RADA ILI 8 
MESECI 

Pored radova predvidenih kod ranijih pre- 
gleda obaviti i sledece: 

1. Zamenhi umetak na oba precistaca goriva. 




2. Podmazati prednji lezaj startera, predhod- 
no odvrnuti zavrtaj. 



33 




3. Promenfti ulje u menjacu i centralnom ku- 
cistu: 

Ulje ispustiti na taj nacin sto treba odvrnuti 
cep za ispustanje ulja na donjem delu menjacke 
kutije i cep na donjem delu centralnog kucista. Pre 
ponovnog vracanja na svoja mesta, sa magneta ce- 
pova treba skinuti sve nahvatane opiljke. Pri iz- 
boru ulja koristiti tabelu preporucenih maziva. 

Napomena: Zamena ulja posle 400 casova 
rada obavlja se ako je u transmisiji TRAKTOL 
proizvod »Energoinvesta« iz Modrice. 



3.2.6. SVAKIH 800 CASOVA RADA 

Pored radova predvidenih kod ranijih pre- 
gleda obaviti i sledece: 

1 . Promenfti mast u glavicinama prednjih toc- 
kova: 

— skinuti glavcinu sa lezajevima, 

— sve delove dobro oprati u petroleumu, 

— unutrasnji Slobodan prostor napuniti cistom 
tehnickom mascu do 1/3 zapremnine, 

— ponovno montirati sve skinute delove imajuci 
u vidu da aksljalni zazor u lezajevima mora 
biti ravan nuli, 

— pri izboru maziva koristiti tabelu preporucenih 
maziva. 



34 




2. Promeniti ulje u kucistu upravljaca. 




3. Promeniti mast u lezajevima zadnjih polu- 
osovina. 

4. Ako je u menjacu i centralnom kucistu ulje 
GALAX TRAKTOL — HT ili TRANSHI- 
DROL — 85 treba izvrsiti zamenu ulja. 
Cep za sipanje ulja nalazi se na menjackoj 

kutiji. 



3.2.7. SVAKIH 1000 CASOVA RADA ILI 12 
MESECI 

Pored radova predvidenih kod ranijih pre- 
gleda obaviti i sledece: 

1. Skinuti brizgaljke, proveriti i podesiti pri- 
tisak koji treba da bude 125 bar. Proveru pritiska 
brizgaljki treba da obavi servisna radionica jer je 
neophodan specijalan uredaj za ispitivanje. 



35 




2. Podesfti zazor ventila: 

— u toplom stanju 

— u hladnom stanju 



0,25 mm 
0,30 mm 



3. Isprati rezervoar za gorivo: Skinuti rezervo- 
ar i dobro ga isprati cistim gorivom. 

4. Ispiranje sistema za hladenje: Sredstvom za 
odstrajivanje kamenca. 

5. Oprati hladnjak sa spoljne strane i izduvati 
ga kompimiranim vazduhom. 



«.«. TABELA PREPORUCENIH MAZIVA 





PREPORUCENA MAZIVA 


Mesto 
PODMAZIVANJA 


Zahtevan 
standard 


Koliciru 

maziva 

Oitri) 


! Vreme 
promene 
(casovi) 


NAFTAGAS 


ENERGO- 
INVEST 


INA 


MOTOR 


JUSBH3 169 
tipD 

MIL-L-2104C 
od — 18°do0°C 
SAE— 10 
od 0°do 30°C 
SAE— 20 
iznad25°CSAE- 


7 
30 


200 


GALAX- 
SUPER 


MAXIMA 

HD (S-3) 


SUPER-3 


1 MENJAC 

ZADNJIMOST 
IIDRAULIKA 




30 


• 


GALAX 

TRAKTOL— 
ht** 


pod 10°C: 
TRAKTOR-75 
nad 10°C: 
TRAKTOL 80 


TRANS - 
HIDROL85 


KUCISTE 

upravljackog 
mhanizma 


JUSBH 3 302 
tipMP-A 
MIL-L-2105 
API GL-A 


0.95 


800 


HIPOL 90 


HIP 90 


HFPENOL 

90 


REMENICA 


JUSBH 3 302 
MIL-L-2105 


85 


godi- 
snje 


HIPOL90 


HIP 90 


HIPENOL 

90 


lezajevi pred- 
njihtoCkova 
I DRUGA mesta 
ZA PODMAZIVANJE 


Masti Li osnove 
NLGJ-2 
JUSBH 3.634 


po 
potrebi 


pogle- 

daj 

uputstvo 


LUMA-2 


LITMA-2 


L1S-2 





Vreme za promene za: 

1 . GALAX TRAKTOL HT i TRANSHIDROL 85 je 800 casova ili jednom godisnje, ako se broj casova ne ispuni- 

2. TRAKTOL-75 i 80-400 casova. P ' 

: ' Za sve temperature (multigradno) 



36 



4. POSTUPCIIMEREUTOKUEKSPLO- 
ATACIJE TRAKTORA 

4.1. MOTOR 

4.1.1. PODMAZIVANJE MOTORA 

Izbor ulja za podmazivanje motors: 

Za podmazivanje motora koristiti domaca ulja, 
koja zadovoljavaju standard za motorna ulja MIL- 
L-2104C a prema tabeli preporucenih maziva. 

4.1.2. SISTEM ZA GORIVO 

Sistem za gorivo predstavlja jedan od najoset- 
ljivijih sistema na samom motoru. 

Posto je rad sa vecinom elemenata vrlo oset- 
ljiv i zahteva visoku strucnost preporucuje sc ru- 
kovaocu traktora da vrsi samo najosnovnije pre- 
glede i sprovodi najnuznije mere odrzavanja. Ove 
mere odrzavanja imaju za cilj da omoguce nor- 
malno funkciomsanje sistema, a prvenstveno da 
obezbede potrebnu cistocu goriva, koja je kod 
dizel motors od posebnog znacaja. 

Pumpa za ubrizgavanje 

Pumpa za ubrizgavanje mehanickmi regula- 
torom je najosetljivtji deo motora i zahteva spe- 
cijatan postupak prilikom opravke, Njeni radni 
delovi jzradeni su u najuzim tolerancijama i lose 
postupanje na bilo koji nacin i u bilo kojtm obli- 
cima ill pak prodiranje ma i najsitnijih deltca 
prljaystine medu njene radne delove, moze da je 
osteti i da umanji tacnost njenog rada. 

Kada je pumpa za ubrizgavanje skinuta sa mo- 
tora, treba sve otvore na njoj zatvoriti odgovara- 
jucim cepovima, ili komadima cistog platna na- 
topljenog uljem. U torn slucaju i cevi visokog pri- 
tiska demontirati i zastititi od necisloca, a otvore 
na brizgaljkama zastititi kao i otvore na pumpi za 
ubrizgavanje. Isto tako treba zastititi i sve slobod- 
ne krajeve ostalih cevi za dovod goriva. 

Napomena: Prilikom trazenja inform acij a o 

37 



pumpi za ubrizgavanje goriva, uvek navesti tip 
pumpe kao i fabricki broj. Ti podaci se nalaze na 
plocici koja je pricvrscena na telu pumpe. 

Precistaci goriva 

tistoca goriva je od izuzetne vaznosti za rad 
dizel motora, prvenstveno zbog elemenata pumpe 
za ubrizgavanje i brizgaljki, te zbog toga treba 
obratiti paznju na redovno odrzavanje precistaca 
goriva. 



Brizgaljke 

Treba obratiti paznju da se pri stavljanju bri- 
zgaljke na njeno mesto u glavu cilindra, upotrebe 
za uspostavljanje dobrog zaptivanja samo nove 
bakarne zaptivne podloske. Udubljenje u glavi 
cilindra, nalezuce povrsine bakarne zaptivne pod- 
loske, kao i odgovarajuce nalezuca povrsina na 
drzacu brizgaljke treba da bude savrseno cisto da 
bi se postiglo zadovoljavajuce zaptivanje. 

Uvek treba imati u rezervi bar jednu brizgalj- 
ku. BrizgaJjku treba vrlo pazljivo cuvati umotanu 
u nepromocivu hartiju ili neku krpu, na mestu gde 
nije izlozena potresima i udarima koji mogu da je 
ostete. 



Ne treba se upustati u opravku brizgljake, jer je 
to nemoguce bez odgovarajuce opreme i strucno- 
sti. 

Cevi za gorivo 

Svako isticanje goriva i ulja moze se brzo pri- 
metiti ako su cevi i spojevi cisti. 

Prema tome, treba svakog dana prebrisati kr- 
pom sve cevi i spojeve, kako.sistema za gorivo, 
tako i sistema za podmazivanje, zatim ce se po- 
smatranjem veoma lako primetiti i otkriti svaka 
neispravnost na cevima, spojevima i precistacima. 

Ako su neispravne cevi treba ih zameniti no- 
vim. Olabavljene spojeve treba pritegnuti, a pre- 
ma potrebi promeniti zaptivku. Treba obratiti 
paznju na spojeve koji se ne smeju prekomerno 
pritezati. Ako i pored normalnog prikvanjii spoj 



38 



ipak propusta gorivo (ili mazivo), znaci da su ko- 
nus ili zaptivka neispravni. tada u servisnoj radio- 
nici treba promeniti ceo prikljucak. Posto se go- 
rivo dovodi pomocu pumpe za dovod goriva ne- 
ispravna cev, izmedu rezervoara i pumpe, pro- 
uzrokuje stalno prisustvo vazduha u precistacima i 
pumpi za ubrizgavanje. U ovom slucaju treba de- 
taljno pregledati cev za dovod goriva i spojeve ce- 
vi, a vazduh izbaciti iz sistema za gorivo na dalje 
opisani nacin. 

Odstrajivanje vazduha iz sistema za gorivo 




Pored ostalih potrebnih uslova, normalan rad 
motora zahteva i stalan i neprekidan dovod goriva. 
Ovo ne znaci samo da u rezervoaru mora biti do- 
voljno goriva, vec i da u sistemu za gorivo nesme 
biti mehura vazduha, koji dovod goriva mogu da 
prekinu. 

Medutim, ukoliko zbog nekih radova na si- 
stemu ili zbog potpunog praznjenja rezervoara za 
gorivo dode do prodiranja vazduha u sistem, isti 
treba odstraniti pre nego sto se pristupi startova- 
nju motora. 

Vazduh iz sistema za gorivo odstrajuje se na 
sledeci nacin: 

Otvoriti slavinu na rezervoaru. 

Popustiti suplji zavrtanj preliva na zavrsnom 
precistacu goriva. 



39 




Popustiti zavrtanj na telu pumpe. 

(Obratiti paznju da se, prilikom otpustanja 
zavrtnjeva za ispustanje vazduha na pumpi 
ubrizgavanje, ne otpuste i prikljucci.) 



za 







!$&=*£ 


§fen 




&&L 




To 

' tts? 



Pomocu rucice na pumpi za dovod goriva pum- 
pati gorivo sve dok se na ova dva pomenuta mesta 
ne pojavi cisto gorivo bez mehurica vazduha. 

Ne prekidajucu pritegnuti zavrfnje sledecim 
redom: 

— Suplji zavrtanj preliva na zavrsnom precistacu 
goriva. 

— Zavrtanj na telu pumpe. 




Otpustiti preklopne navrtke cevi visokog pri- 
tiska na dve brizgaljke. 

Komandu za gas postaviti na »pun gas«, a ru- 
cicu zaustavljanje motora u radni polozaj. 

Starterom pokretati motor sve dok se na otpu- 
stenim preklopnim navrtkama ne pojavi gorivo 
bez mehurica vazduha. 



Pritegnuti preklopne navrtke na brizgaljkama. 

Treba napomenuti da ako je breg bregaste 
osovine, koja pokrece pumpu za dovod goriva na 
maksimalnom dizanju, onda nece biti moguce 
pumpati rucicom pumpe. U takvoj situaciji treba 
okretati motor sve dotle dok rucica ne pocne nor- 
malno da radi. 

Ako je bilo vazduha u sistemu za gorivo samo 
zbog dugog stajanja traktora ili zbog ispraznje- 
nog rezervoara goriva, onda je ovim nacinom 
vazduh odstranjen iz sistema za gorivo i motor se 
moze staviti u pokret. Medutim, ukoliko je bila 
neka druga smetnja kao na primer, neispravna 
cev, neispravne zaptivke, slabo pritegnuti prikljuc- 
ci itd. svakako treba prvo otkloniti kvar pa tek 
onda odstraniti vazduh iz sistema za gorivo. 

Gorivo 

Za pogon ovih motora upotrebljava se »DIE- 
SEL« gorivo lako D2 ili Dl (pretezno zimi) prema 
jugoslovenskom standardu JUS B.H2.411. 

Gorivo treba da je cisto, bez vode i dobro ista- 
lozeno. Mada se ovo obezbeduje postojanjem vec 
opisanih precistaca goriva, ipak je neophodno da 
se o ovome vodi strogo racuna jos pri uskladiste- 
nju i manipulisanju govorim, cime se znatno olak- 
sava odrzavanje precistaca. 

Za gorivo nikada ne treba koristiti pocinko- 
vane sudove. 

Unutrasnju povrsinu sudova za gorivo ne tre- 
ba nikad cistiti ni brisati nekokom cupavom 
krpom ili pamucnim otpacima, posto vlakna koja 
pri torn mogu da ostanu na zidovima posude mo- 
gu da prouzrokuju zapustenje dovodnog sistema 
za gorivo. 



4.1.3. SISTEM ZA HLADENJE 

Pravilno hladenje motora predstavlja jedan od 
vrlo uticajnih faktora na kvalitet rada i kvalitet 
motora. 



41 




Praznjenje sistema za hladenje 

Skinuti poklopac hladnjaka i otvoriti slavine na 
hladnjaku, na donjoj cevi na levoj strani bloka mo- 
tora. 

Ako je motor zagrejan, polako otpustiti poklo- 
pac hladnjaka pre skidanja. U slucaju, da je motor 
pregrejan, nije dozvoljeno da se poklopac hladnja- 
ka otvara vec sacekati da se motor malo ohladi. 

Prilikom ponovnog punjenja upotrebiti cistu (po 
mogucnosti meku) vodu ili odgovarajuce rashlad- 
no sredstvo. 




Mere protiv zamrzavanja vode 

Za vreme hladnoce moraju se preduzeti mere 
predostroznosti protiv ostecenja motora usled za- 
mrzavanja vode u sistemu za hladenje, jer to moze 
dovesti do prskanja bloka i glave cilindra. Mere 
koje treba pri tome preduzeti su sledece: 

Ako zelimo da izbegnemo zamrzavanje vode u 
sistemu za hladenje, a vodu da ne ispustamo, oba- 
vezno vodi treba pre nastupanja mraza doliti anti- 
friz dobrog kvaliteta sa aditivima za zastitu od 
korozije. 

Preporuka proizvodaca motora je da se kao 
zastitno sredstvo protiv mraza upotrebi antifriz 
prema jugoslovenskom standardu JUS H.Z2.010. 
Po prestanku hladnih dana, mesavinu treba ispu- 
stiti iz sistema za hladenje i isprati ga prema uput- 
stvu proizvodaca antifriza. 



42 



Posto se sistem za hladenje dobro ispere, na- 
puniti ga cistom vodom koja ce u toku letnjeg pe- 
rioda posluziti kao sredstvo za hladenje. 

Ukoliko se motor ostavlja na hladnom vreme- 
nu, a nije upotrebljeno nikakvo sredstvo protiv za- 
mrzavanja vode (antifriz), mora se voda iz sistema 
za hladenje ispustiti. 

Kod ispustanja vode iz motora voda istekne i iz 
pumpe za vodu ali ipak se moze dogoditi da za- 
ostale kapljice vode blokiraju kolo pumpe ili za- 
ptivacu, sto kod ponovnog pustanja u rad motora 
moze da dovede do ozbiljnih ostecenja same pum- 
pe. Kada je sva voda ispustena, pri praznom hodu, 
motor treba da radi par sekundi kako bi se odstra- 
nile sve kapljice vode koje su ostale u pumpi. Zbog 
toga se preporucuje da se preduzmu sledece mere 
predostroznosti, pri radu na temperaturama nizim 
od tacke mrznjenja (0°C). 

1. Pre nego sto se pusti motor u rad okrenuti ru- 
kom ventilator, sto ce pokazati dali je pumpa 
zamrznuta. Ukoliko je zamrznuta, ovo treba da 
je oslobodi od leda. 

2. Ukoliko nije moguce da se pumpa okrene ru- 
kom, treba napunhi hladnjak i motor toplom 
vodom, ali ne vrelom. 

4.1.4. PREClSTAC VAZDUHA 

Posto je vazduh koji se usisava obicno jako za- 
gaden prasinom, narocito pri radu na njivi u let- 
njim mesecima kolicina toga taloga u donjem delu 
posude odnosno u uljnom kupatilu, relativno se 
brzo povecava. 

Stoga je neophodno potrebno sto cesce kon- 
trolisati i cistiti ovu posudu, odnosno vrsiti zame- 
nu ulja. U pogledu izbora ulja treba koristiti ista 
ulja koja su propisana za podmazivanje motora. 

4.2. MENJAC, REDUKTOR I ZADNJI MOST 

Mere odrzavanja koje rukovaoc treba da spro- 
vodi na ovim elementima svode se iskljucivo na 
uredno i savesno podmazivanje uz koriscenje ulja 
propisanog kvaliteta. U pogledu kvaliteta ulja tre- 
ba biti vrlo obazriv imajuci u vidu da se ne koristi 



43 



ne samo za podmazivanje zupcanika, lezista i osta- 
lih elemenata transmisije, vec i za rad hidraulika. 
Treba koristiti samo cisto mineralno ulje koje 
je propisano u tabeli preporucenih maziva. 

4.3. PREDJI MOST 

Prednji most je takode jedan od sklopova trak- 
tora koji u pogledu odrzavanja zahteva od ruko- 
vaoca iskljucivu brigu o podmazivanju. Podmazi- 
vanje pri tome treba vrsiti na lezistima suplje osov- 
nice prednjeg mosta, koja se nalazi u kolevci pred- 
njeg mosta i oko koje je ceo prednji most obrtan za 
izvestan ugao. 

Pored ovoga treba zameniti mast u lezajevi- 
ma glavcina prednjih tockova (svakih 800 casova 
rada). 

4.4. KOCNICE 

Od dobro odrzavanih, odnosno dobro pode- 
senih kocnica u mnogome zavisi sigurnost voznje 
traktora, narocito ukoliko se isti koristi u 
drumskoj voznji. Stoga odrzavanje i podesavanje 
kocnica mora da bude predmet stalne brige sva- 
kog rukovaoca. 

Osnovno pitanje na koje treba rukovaoc da 
obrati paznju stalnog drzavanja odgovarajucce 
podesenosti kocnice. Ovde treba naglasiti da se 
podesenost kocnica poremecuje redovnim koris- 
cenjem i ovo dovodi do smanjenja efekta kocenja. 
Pri tome treba imati u vidu i to da vrlo brzo dola- 
zi do neujednacenog kocenja na pojedinim tocko- 
vima, sto ima za posledicu jos jednu opasniju po- 
javu — zanosenje traktora u stranu prilikom nag- 
log kocenja. 

Nepodesenost i neujednacenost kocnica moze 
se lak^ astanoviti u toku voznje, medutim, u ski- 
caju sumnje provera se moze izvrsiti na veoma 
jednostavan nacin. Traktor treba voziti pod ma- 
lim gasom u IV stepenu prenosa i naglo ga zako- 
citi istovremenim kocenjem oba pogonska tocka 
(pedale nezavisnih kocnica moraju biti spojene 
specijalnim kljucem). 

Oba tocka moraju biti blokirana i uz to trak- 
tor ne sme pokazati tendenciju zanosenja u stranu. 



44 



4.5. HIDRAULIK I TRAKTORSKE POLUGE 

Mada je hidraulik jedan vrlo osetljiv sklop 
traktora, njegovo odrzavanje za rukovaoca ne 
predstavlja neki veci problem. Osnovni zahtevi 
koji se u vezi sa hidraulikom postavljaju pred ru- 
kovaoca izneti su u odeljku »Redovna tehnicka 
odrzavanja traktora« i njima nije tesko udovoljiti. 
Slicna je situacija i sa traktorskim polugama, koji 
se u pogledu odrzavanja jos jednostavnije. 

Medutim, ponekad se moze ukazati potreba da 
se na hidrauliku izvrse osnovna podesavanja, koja 
su za normalno funkcionisanje hidraulika cesto 
vrlo znacajna. 

Mada je i njih bolje prepustiti ovlascenim Ser- 
visnim radionicama, iskusni rukovaoci su u stanju 
da ih i sami obave. No pri tome treba biti veoma 
obazriv posto svako udaljavanje od uputstva, datih 
u ovom prirucniku, moze da izazove vrlo ozbiljne 
kvarove. 

Rukovaoc mora da bude svestan svojih moguc- 
nosti i za sve ono sto ne spada u njegovu nadlez- 
nost mora da zatrazi pomoc od odgovarajucih 
strucnih lica. 



Podesavanje rucica komande hidraulika 

Jedno od podezavanja koje je u stanju da obavi 
i sam rukovaoc je podesavanje rucica komande 
hidraulika. No pre rrego se pristupi ovom podesa- 
vanju treba obezbediti sledece: 

1. Centralno kuciste mora biti napunjeno uljem 
do propisane granice. 

2. Na krajeve donjih traktorskih poluga treba 
okaciti teg od 300 kg ili neko orude slicne tezi- 
ne. 

3. Pumpa hidraulika mora biti u radu, odnosno 
motor mora biti upaljen a spojnica ukljucena. 

4. Rucica za kontrolu vuce mora da se postavi na 
podesivi granicnik ili nesto ispod njega. 

5. Iz hidraulicnog sistema treba istisnuti vazduh, 
podizuci i spustajuci traktorske poluge nekoli- 
ko puta. 

45 



Rucicu komande za polozaj treba podesavati na 
sledeci nacin 

1. Sa centralnog kucista treba skinuti dugu oso- 
vinu i umesto nje treba ubaciti jednu duzu 
polugu, precnika 19 mm. 

2. Motor treba upaliti i pomocu rucice komande 
za polozaj treba podizati donje traktorske poluge 
sve dok se izmedu ose ubacene poluge i sedista 
osovine u ramenu hidraulika ne postigne rastoja- 
nje od 300 m. U ovom polozaju treba pomeriti 
granicnik rucice tako da naleze na istu, i cvrsto ga 
stegnuti. Rucica komande za polozaj je tada is- 
pravno podesena. 

U vezi sa iznetim postupkom treba skrenuti 
paznju da gore pomenuto rastojanje od 300 mm 
treba sto tacnije izmeriti a takode i odgovarajuci 
polozaj ramena hidraulika u odnosu na centralno 
kuciste treba na neki nacin obeleziti (na primer 
dletom), kako bi se ove oznake mogle koristiti. 

Granicina brzina reagovanja se takode moze 
lako podesiti, a ovo podesavanje treba izvrshi na 
sledeci nacin: 

1. Otpustiti donji granicnik na kvadrantu rucice 
za polozaj (u oblasti za podesavanje reago- 
vanja). 

2. Rucicu komande za polozaj pomeriti pazljivo 
unapred sve dok donje traktorske poluge ne 
pocnu da se podizu. 

3. Cim donje poluge pocnu da se podizu, treba za- 
ustaviti rucicu i odmah zatim treba je polako po- 
vlaciti unazad sve dok donje traktorske poluge ne 
pocnu da se spustaju. U torn polozaju rucice ko- 
mande za polozaj treba pritegnuti pomenuti gra- 
nicnik, cime je granicna brzina reagovanja pra- 
vilno podesena. 

4.6. SPOJNICA 

Spojnica je jedan vrlo odgovoran i vazan ele- 
ment traktorske transmisije sa kojim treba vrlo 
pazljivo rukovati. Svaka nepropisna upotreba 
spojnica moze da dovede do ozbiljnih posledica i 
ostecenja, koja su skopcana sa drugim i skupim 
opravkama. 

Medutim, dok je rukovanje i rad sa spojnicom 
za rukovaoca jedan vrlo vazan element, dotle je 
njegovo odrzavanje vrlo jednostavno i ne zahteva 



46 






prakticno nikakvu posebnu paznju. Slicna situa- 
cija je i sa podesavanjima koja treba da se vrse na 
spojnici, s obzirom da ista spadaju u iskljucivu 
nadleznost ovlascenih servisnih radionica. 
Izuzetak jedino pedstavlja podesavanje pedala tj. 
pedaJe spojnice koje je vrlo jednostavno i koje 
stoga moze da obavi i vestiji rukovaoc. 

4.7. PREDNJI I ZADNJI TOCKOVI 
Punjenje vodom guma na zadnjim tockovima 

Ukoliko se zeli povecati vucna sposobnost 
traktora, potrebno je povecati opterecenje pogon- 
skih tockova. Ovo treba obavezno vrsiti za oba- 
vljanje svih tezih radova, kao sto je duboko ora- 
nje i slicno. 

Povecanje opterecenja zadnjih tockova se nor- 
malno ostvaruje ili dodavanjem dodatnih tereta ili 
punjenjem guma vodom (najcesce se koriste obe 
ove mere). 

Punjenje guma vodom se vrsi kroz ventil koji 
sluzi i za normalno punjenje guma vazduhom. Za 
vreme punjenja ventil se mora nalaziti u krajnjem 
gornjem polozaju. Pri ovoj operaciji treba po- 
sebno voditi racuna da se pri nalivanju vodom 
omoguci slobodno isticanje vazduha iz gume. 

Da bi se proces punjenja ubrzao korisno je 
stoga da se punjenje vrsi kroz jednu posebnu son- 
du, koja je izvedena u obliku dvostruke cevi (jed- 
na oko druge) i koja stoga omogucava istovre- 
meno nalivanje vode i ispustanje vazduha. Samo 
punjenje vode moze se najbolje i najbrze obaviti 
pomocu neke pumpe za vodu, a ukoliko se istom 
ne raspolaze, posao se moze obaviti i pustanjem 
vode iz neke pogodne posude ili rezervoara, koja 
treba da se nalazi na visini od oko 8 do 10 m u 
odnosu na nivo na kome se nalazi traktor. Uko- 
liko se punjenje guma vrsi u zimskim uslovima 
rada, odnosno ukoliko se predvida da ce traktor 
sa gumama napunjenim vodom raditi na tempe- 
raturi ispod 0°C, umesto ciste vode treba koristiti 
rastvor vode u gumama i spreciti sve stetne posle- 
dice ove pojave. 

47 



Gume ne treba puniti do kraja vec treba osta- 
viti izvestan Slobodan vazdusni prostor. Za gume 
koje se koriste na zadnjim tockovima traktora 
IMT-539, u jednu gumu treba sipati oko 110 li- 
tara vode, sto znaci da sa ovom merom atheziona 
tezina traktora povecava za oko 220 kp. Ukoliko 
se punjenje vrsi rastvorom kuhinjske soli, poveea- 
nje athezione tezine iznosi oko 310 kg odnosno 
oko 155 kg po jednom tocku. 

U torn slucaju rastvor treba da ima sledeci te- 
zinski odnos: 100 litra odnosno kp vode i 42 kg 
soli. 

Podesavanje razmaka tockova 

Da bi se omogucio rad traktora i sa orudima za 
medurednu kultivaciju i obradu, kao isa orudi- 
ma koja postavljaju posebne zahteve u odnosu na 
razmak tockova traktora, na traktoru IMT-539 su 
ostvarene vrlo pogodne mogucnosti za podesa- 
vanje razmaka i prednjih i zadnjih tockova. 

Razmak prednjih tockova moze da se menja od 
1200 do 2000 mm u skokovima od po oko 102 
mm. 

Razmaci izmedu 1200 i 1800 mm se ostvaruju 
direktnim pomeranjem levog i desnog dela pred- 
njeg mosta u odnosu na nepokretni srednji deo. 

Pri tome se traktor mora podici pomocu diza- 
lice a levi i desni deo prednjeg mosta treba se oslo- 
boditi zavrtnjeva koji ih vezuju. Kada se namesti 
zeljeni razmak, ove zavrtnjeve treba ubaciti u 
odgovarajuce rupe i dobro pritegnuti. 

Razmak od 1900 mm se ostvaruje kada se 
prednji most podesi za razmak od 1700 i kada se 
pri tome diskovi prednjih tockova okrenu na svo- 
jim glavcinama za 180°, a razmak od 2000 mm, 
kada se ovo isto primeni pri polozaju prednjeg 
mosta koji normalno daje razmak od 1800 mm. 

Pri svim ovim operacijama nije potrebno vrsiti 
nikakva podesavanja na polugama za upravljanje. 

Upozorenje: 

Treba voditi racuna da su pri vecim razmacima 
izmedu prednjih tockova lezajevi izlozeni vecim 
opterecenjima; stoga najvece razmake izmedu 
tockova (1900 i 2000) treba koristiti samo izuzet- 
no i to samo na orudima koja ne opterecuju 



48 



ZADNJI TOCKOVI 



PREDNJI TOCKOV 




1200 




1200 




1300 




1300 





1400 



1500 




1400 




1500 



1210 



ZADNJI TOCKOVI 




1600 




PREDNJI TOfiKOVI 



1700 




1800 




1900 




1600 




1700 




1800 



50 



1211 






direktno prednji most; pri ovim razmacima se ne 
sme raditi sa utovaracem i slicnim orudima. 

Razmak izmedu zadnjih tockova se moze po- 
desavati od 1200 do 1900 mm. Podesavanje se vrsi 
kombinovanjem razlicitog medusobnog polozaja 
diska i naplatka zadnjih tockova, kako je to po- 
kazano na slid. 

Pri ovim podesavanjima zadnji tockovi se ta- 
kode moraju podici pomocu dizalice. 

Narocito je vazno da se pri tome obrati paznja 
da tockovi, odnosno gume, budu pravilno posta- 
vljene u odnosu na pravac traktora, a u skladu sa 
strelikom koja je oznacena na gumi. 

Ovo je za ostvarivanje potrebne athezije vrlo 
znacajno. Iz ovoga razloga se pri podesavanju raz- 
maka na 1200, 1300, 1600 i 1700 sa razmakom od 
1400, 1500, 1800 i 2000, mora vrsiti zamena toc- 
kova — levi na mesto desnog i obratno. 



4.8. ELEKTRlCNA OPREMA 

Akumulator 

U pogledu odrzavanja akumulatora treba stro- 
go voditi racuna da isti mora biti uvek potpuno cist 
i da svi prikljucci moraju biti dobro stegnuti. 

Vrlo je korisno ako se akumulatorski prikljuc- 
ci posle pritezanja premazu vazelinom, posto to u 
mnogome onemogucava pojavu korozije. Pored 
toga treba voditi racuna da se akumulatori ne pre- 
opterecuju u radu, odnosno da se ne praznc duze 
vreme velikim strujama praznjenja. 

Ovo se narocito odnosi na startovanje motora 
koje se bavezno mora vrsiti prema datim uputstvi- 
ma (vidi odeljak »startovanje motora«). 

U radu u zimskim uslovima, pri niskim spolj- 
nim temperaturama, treba voditi racuna da ne 
dode do zamrzavanja elektrolita. Stoga pri sva- 
kom duzem prekidu rada akumulator skinuti sa 
traktora i cuvati u toploj prostoriji. 

Starter (elektropokretac) 

Pri upotrebi startera treba strogo voditi racuna 
o sledecem: 



51 



1. Starter sme biti ukljucen bez prekida naj- 
vise 10 sek. 

2. Pre ponovnog ukljucivanja (u slucaju da 
motor ne upali pri predhodnom ukljuciva- 
nju) treba sacekati najmanje 10 sekundi. 

3. Ukoliko se posle dva tri pokusaja ne po- 
stigne zeljeni rezultat, ne treba nastavljati 
sa daljim ukljucivanjem startera vec treba 
prvo potraziti uzrok kvara (dovod goriva i 
slicno). 

Dinama 

Ispravnost dinama je jedan od osnovnih uslo- 
va za pravilan rad akumulatora. Kontrola rada 
dinama se vrsi lako preko ampermetra, koji se na- 
lazi na tabli za instrumente. 

Ukoliko je dinamo ispravan i ukoliko je kaisni 
prenos kolenastog vratila potpuno u redu, pri 
vecem broju obrta motora odnosno pri vecem ga- 
sii, kazaljka na ampermetru mora da pokaze pun- 
jenje akumulatora (mora da se pomeri na desno u 
zonu oznacenu sa +). 

Pri ovome sve potrosace (sijalice i si.) treba is- 
kljuciti. Ukoliko se zakljuci da dinamo ne puni 
akumulator, treba pre svega proveriti zategnutost 
kaisa na kaisnom prenosniku i ukoliko je potreb- 
no izvrsiti odgovarajuca podesavanja (vidi ode- 
ljak »sistem za hladenje«). Ukoliko je po sredi 
drugi kvar treba se obratiti ovlascenoj servisnoj 
radionici za pomoc. I na kraju ne treba ni ovde 
zaboraviti na vec vise puta ukazanu potrebu odr- 
zavanja sto vece cistoce svih sastavnih delova i 
prikljucaka. 

5. NEOBAVEZNA OPREMA 
TRAKTORA 



5.1. REMENICA 

Remenica je prikljucak koja ima zadatak da 
omoguci rad traktora sa orudima cija konstrukcija 
uslovljava pogon preko kaisa (remena). 



52 







Remenica se potavlja direktno na prikljucno 
vratilo, odnosno na zadnji kraj centralnog kucista 
traktora, a u zavisnosti od polozaja prikljucivanja 
omogucava prenos obrtnog momenta na tri raz- 
licita nacina. 

Napomena: Remenica se ni pod kojim uslo- 
vom ne sme postaviti okrenuta na gore, posto bi se 
u torn slucaju onemogucilo podmazivanje gornjeg 
lezaja. 

Postavljanje remenice na traktor se vrsi na sle- 
deci nacin: 

1. Skinuti zastitnu kapu prikljucnog vratila. 

2. Skinuti navrtke sa cetiri uvrtnja koji vezuju 
kotve lanca sa centralnim kucistem, a zatim 
skinuti i same kotve. 

3. Postaviti remenicu na prikljucno vratilo u jc- 
dan od d\a polozaja prikazana na slici i pri - 
cvrstiti je pomocu skinutih navrtki. 
Skidanje remenice se vrsi obrnutim redom. Po- 
sto je remenica skinut treba ponovo postaviti 
kotve lanca, vodeci racuna da lanac treba da bude 
vezan za kotvu iznad ose prikljucnog vratila i da ne 
ne sme biti usukan. 



tehniCki podaci 

Precnik remenice 229 mm 

Sirina remenice 165 mm 

Tezina (bez ulja) 20 kg 

Prenosni odnos u kucistu remenice 1:1,824 

Kolicina ulja u kucistu 0,85 lit 

Snaga (maksimalna) 25,7 KW 



Obimna brzina Broj obrta Broj obrta Broj obrta 

remenice remenice prikljucnog motora 

m/sec min x vratila min l min 1 



11,8 

15,7 



985 
1313 



540 
720 



1500 
2000 



Napomena: Posto pri radu remenice normalno 
dolazi do izvesnog klizanja remena, metalni de- 
lovi traktora mogu da se naelektrisu. Kako ovaj 
staticki elektricitet moze da izazove neocekivane 



53 



smetnje u radu, pa cak i pojavu pozara, potrebno 
je da se sigurno i stalno odvodi sa traktora. Ovo se 
najbolje moze ostvariti ako se oko prednje osovine 
traktora obavije jedan lanac takoda mu jedan kraj 
lezi na zemlji. 



5.2. TEGOVI ZA PREDNJE I ZADNJE 
TOCKOVE 

Odredeni slucajevi primene traktora zahtevaju 
da se poveca tezina koja pada na prednje ili na 
zadnje tockove. Povecanje tezine na prednjim toc- 
kovima nacelno se koristi u svim slucajevima kada 
postoji opasnost od podizanja prednjih tockova, 
odnosno od tzv. »propinjanja« (rad sa tanjiracom, 
dizalicom viljuskarom, oranje na vecu dubinu 
itd.). Povecanje tezine na zadnjim tockovima se 
nacelno koristi u cilju povecanja vucnih sposobno- 
sti traktora odnosno za rad sa orudima koja stva- 
raju velike radne otpore (prvenstveno oranje na 
vecu dubinu). 

Za ovu vrstu se koriste specijalni tegovi, koji su 
tako profilisani da se mogu lako i brzo postaviti i 
skinuti sa tocka. Vezivanje tegova se pri tome vrsi 
pomocu zavrtnjeva koji se uz njih normalno is- 
porucuju. 

Tegovi se normalno isporucuju na sledeci 
nacin: 

a) prednji tockovi: za svaki tocak po jedan teg 
(sastavljen iz dve polutke) sa odgovarajucim 
vezivnim delovima. 

b) zadnji tockovi: za svaki tocak po dva tega sa 
odgovarajucim vezivnim delovima. 

Kako je tezina tega za prednje tockove 44 kg 
(obe polutke), to se pomocu njih tezina prednjeg 
dela traktora povecava za 88 kg. Tezina oba tega 
na jednom zadnjem tocku je 108 kg, te se njiho- 
vim koriscenjem tezina na zadnjim tockovima, 
odnosno tzv. »atheziona tezina«, povecava za 216 
kg- 



54 



5.3. AUTOMATSKA KUKA 

Rad sa jednoosovinskim prikolicama sistema 
IMT, kao i sa nekim drugim orudima omogucen je 
samo u slucaju da je traktor opremljen posebnim 
priklljucnim elementom, tzv. automatskom ku- 
kom. 

Automatska kuka se postavlja na donje trak- 
torske poluge a vezuje se i za centralno kuciste. 
Prikacivanje prikolice pri radu sa automatskom 
kukom vrsi se na taj nacin sto se prvo pomocu 
rucice hidralika za kontrolu polozaja kuka spusti u 
svoj donji polozaj- Tada traktorom treba tako prici 
prikolici da usica na njenoj rudi hude tacno iznad 
kuke. pa pomeranjem rucice za kontrolu polozaja 
u njen gornji polozaj, izvrsiti podizanje rude. Kada 
se pri podizanju rude cuje da je aktivirana plocica, 
sto znaci da je izvrseno prikacivanje, odnosno da 
je kuka osigurana u svom gornjem poloiaju, ru- 
cicu hidralika za kontrolu polozaja treba vratiti u 
donji deo njenog kvadranta. 

Pri otkacivanju prikolice potrebno je samo 
rukom osloboditi plocicu za osiguranje, cime se 
automatski spusta kuka a s njom i ruda prikolice. 




5.4. POLUGUSENICE 

Smanjenje klizanja pogonskih tockova se moze 
ostvariti i koriscenjem polugusenica, koji se na 
njih mogu nabaciti. Stoga se one i preporucuju za 
obavljanje najtezih radova odnosno za rad sa oru- 
dima koja izazivaju najvece radne otpore. Pohi- 
gusenice se nabacuju na pogonski tocak preko 
jednog pomocnog tocka zatezaca, koji se vezuje za 
kuciste zadnje poluosovine, preko elasticnog 
opruznog sistema. Montaza celog ovog sklopa je 
pnlicno osetljiva i mora se strogo obavljati prema 
uputsivima. Sa slike se vidi da na gusenici postoje 
dve \rste clanaka, Jedni su nesto vcci i imaju bla- 
go talasastu povrsinu dodira sa tlom (B) a drugi 
ravni (A). 

Ukoliko se sa polugosenicom ne predvida 
obavljanje najtezih radova (na primer u sumar- 
stvu) vec se nabavka vrsi za osposobljavanje trak- 
tora za rad na mekim, rastresitim terenima moze 



-^ 



se posebno zahtevati da se gusenica isporuci samo 
sa ravnim clancima. 

Traklor tre-ha voztti samo po mekim, letnjim 
puicvima a nikako po putevima sa tvrdom podlo- 
gom (he ton. astali ili kamen), posto u torn slucaju 
dolazi ne sumo do ostccenja puta vec i do oste- 
cenja samih gusenica. 





5.5. STABILIZATORSKE POLUGE 

Da bi se onemogucilo horizontalno klacenje 
donjih traktorskih poluga, sto je veoma bitno za 
rad sa sejalicama, diskosnim polugama i slicno, 
koriste se stabilizatorske poluge. Poluge se vezu- 
ju za kucista zadnjih poluosovina, preko odgova- 
rajucih ugaonih nosaca, a drugim krajem se 
vezuju za osovinice preko kojih se oruda kace na 
donje traktorske poluge. Treba imati u vidu da je 
rad bez stabilizatorskih poluga tamo gde su one 
predvidene stetan, a za neka oruda i zabranjen. 

5.6. PNEUMATSKA INSTALACIJA 

Pneumatska instalacija na traktoru IMT-539 
sastoji se od kompresora, regulatora pritiska, re- 
zerovara za vazduh pod pritiskom, kocnog ven- 
tila, slavine i spojnicke glave. 

Kompresor sabija vazduh na pritisak od 5 bar 
potiskajuci ga kroz regulator pritiska, kojim se ovaj 
regulise u opsegu od 0,2 bar i odvodi dalje kroz 
cevovod u rezervoar. Odavde odgovarajucom 
gumenom cevi vazduh se odvodi kroz kocni 
ventil i slavinu do spojnicke glave na traktoru, 
za koju se vezuje odgovarauca instalacija prikoli- 
ce. Na tabli za instrumente s donje desne strane 
nalazi se dupli manometar koji, s obzirom da je 
vezan odgovarajucim gumenim cevima za rezer- 
voar i prikolicni vod pokazuje stanje pritiska vaz- 
duha u rezervoaru (bela kazaljka) i iza noznog 
kocnog ventila u prikolicnom vodu (crvena kazalj- 
ka). Pri kocenju vucnog voza pritiskom na pe- 
dale kocnice vrsi se preko zatege desne kocnice i 
prikljucnog ventila otvaranje prikolicnog voda i 
ispustanje vazduha iz istog u atmosferu, sto se na 



56 







manometm manifestuje pomeranjem crvene ka- 
zaljke ka nuli. Pad pritiska u prikolicnom vodu 
(predstavljen je razlikom pritiska koje pokazuje 
crvena i bela kazaljka na dvostrukom manometru 
u datom trenutku) predstavlja istovremeno inten- 
zitet kocenja prikolice. Pri punom otvaranju 
noznog ventila crvena kazaljka pada na nulu i to 
je slucaj maksimalnog kocenja prikolice. 

Pri ovome bela kazaljka na manometru treba i 
dalje da pokazuje pritisak od 5 bar jer se isti ne 
menja u delu instalacije ispred noznog ventila. 



Napomena: Veoma je vazno imati u vidu da je 
instalacija spremna za rad tek onda kada, pri pu- 
njenju instalacije vazduhom, pritisk u istoj dostig- 
ne vrednost od 5 bar (obe kazaljke na manometru 
istovremeno treba da pokazu tu vrednost). 

I kod ove instalacije, kao i kod svih instalacija 
kod kojih se vrsi kombinovano kocenje vucnog 
voza, mora se podesiti tzv. predkocenje prikolice. 
Naime, pri kocenju vucnog voza neophodno je 
potrebno da prikolica za izvestan deo sekunde 
pocne ranije da koci od traktora, kako bi se odr- 
zala stabilnost kretanja vucnog voza. U protivnom 
bi doslo do guranja pri kretaju vucnog voza kroz 
krivinu, jer bi moglo da dode i do prevrtanja istog. 

Kod traktora IMT-539 provera i podlesavanje 
predkocenja prikolice vrsi se na mestu na sledeci 
nacin: 



57 



— podigne se zadnji desni tocak traktora, 

— razdvoje se pedale kocnica, 

— pusti se motor u rad i napuni instalacija vazdu- 
horn, ukoliko nije vec puna, 

— rukom se obrce desni tocak, a pritiskom noge 
na desnu pedalu kocnice vrsi se kocenje tocka 
sve dok se ne oseti da kocnica pocinje da koci 

tocak, 

— u torn trenutku kontrolise se dupli manometar, 
koji treba da pokaze pad pritiska u prikolic- 
nom vodu za 1,5 do 2 bar (crvena kazaljka tre- 
ba sa oznake 5 da padne izmedu 3 i 3,5 na ma- 
nometru). 

Ukoliko je ocitani pad pritiska manji treba po- 
vecavatnjem duzine krace zatege desne kocnice 
podesiti zeljeni pad pritiska. U suprotnom, uko- 
liko je pad pritiska veci, treba smanjenjem duzine 
krace zatege desne kocnice pad pritiska podesiti. 
Posle ove operacije obaveno prilagoditi levu peda- 
lu kocnice desnoj. 

Provera predkocenja prikolice u voznji vrsi se 
vizuelnom kontrolom. Pri kocenju vucnog voza 
prikolica ne sme da nalece na traktor. 

Prilikom sabijanja vazduha u kompresoru do- 
lazi do zagrevanja istog, a pri prolazu kroz cevi 
vazduh se relativno naglo hladi, pri cemu se vo- 
dena para iz vazduha kondenzuje i sakuplja na dnu 
rezervoara. Ovaj sakupljeni kondenzat ispusta se 
kroz ventil postavljen na dno rezervoara. 

Sa ugasenim motorom vrsi se provera zaptiv- 
nosti celog sistema ocitavanjem opadanja pritiska 
prikazanom na manometru (obe kazaljke treba da 
se pomere za 0,5 bar za vreme od 50 min.). 
Tehnicki podaci 

Radna zapremnina 124 cm 3 

Hod klipa 28 mm 

Precnik klipa 15 mm 

Teorijski kapacitet 

pri 2100o/min 160 lit/min 

Maksimalni radni pritisak 8 bar 

Maksimalni radni broj obrtaja 2100 min l 

Radni pritisak 5,3 bar 

Radni broj obrta 1000 min ] 

Kapcitet (pri 1000 o/min 

i pri 5,3 bar) 74 lit/min 

Snaga (potrebna za pogonkompresora 1,2 KW 



58 






SADRZAJ 

1. OPST1DEO - ■■■- 



1.1 Uvod ■ ■ - ' j 

1.3 Tehnicki podaci ■•— ■ ,■ ■ ■■*■ ^ 

1.4. Instrument! i komandni uredaji , ■ •-■■ * — ■ —• "*■ ' 

1.4.1 Instrumcnti ■ * : - • '" 

1.4 2 Ostalc komandc traktora ■ -■—•' -■■•■* U 

1.4 3 Komandc hidraulika ^— — , - - «~- ■- -— ] - 

1.4.4. Sediste - ■ ■ \\ 

2. RUKOVANJE TRAKTOROM ,. ■ -, ^ 

2.1. Razradivanje .. ■ *«- - " ' " ' 

2.2. Startovanje motora - -■-— ■ 

2 2.1. Normalno startovaflje - '■ " 

2.2.2. Startovanje po hladnom vrcmenn ? . ..— ^ •■■ ^ 

2 3. Izborstcpena prcnosa ..►«-,.... - - — *•■■ '- 

2 4. Polazenje i vozcnje .■■■«■■< • .......*. ..„..,», 

2.5. Blokada diferencijala ,.,. ■ - - 16 

2.6. Rad hidraulikom - ■ ■ — ■ ■ — ;- I6 

2.6.1. Rukovanje hidraulikom pn rudu orudima ctjj sc t.kItii 

organi krecu ispod povrsinc /coiU>* - ....... |h 

2.6 2 Rukovanje hidraulikom pn radu onidima kojja oe Ulazo u zcmlju „.,-.—. 1 9 

2 6 3. Primeri pravilnog rukovanja hitlruulikom - 211 

2.6.4. Spoljni prikljucci hidraulika - «»«.. — 

2.6 5. Uredajzaosiguranje od prcoptereccnjLi -- 

2.6.6. Sigurnosni ventil — . — — .,, - ■- — *--■ — — 

2.7. Prikacivanje oruda -— — — ••«*> 23 

2 7 1. Prikacivanje u tri tacke — ,, . ,.,.. T --'' 

2.7.2. Prikljucno vratilo „-«-.-. .-». - «... - 25 

3 ODRZAVANJETRAKTORA — - ; 6 

3.1. Redovnatehnickaodriavanja 1 -« -"• ■ -^ 

3.2. Opis radnih zahvata koje treba izvesti pri redovnom tehnickom odrzavanju - -6 

3.2.1. Posle svakih 10 casova rada — srakodnc\no . ... , - - t 2fc 

3 2.2 Svakih 50 casova rada ili svaki mesec .... ■-«<« «..-.«>.; 2<3 

3.2;3. Svakih 150 casova rada , - ■ <' - -- 

3.2.4. Svakih 200 casova rada ili 4 meseca «.-.... : - < 31 

3.2.5. Svakih 400 casova rada ili 8 meseca .-»« ■.„....,.,.„... 33 

3.2.6. Svaih 800 casova rada -■■■ 34 

3 2.7. Svakih 1000 casova rada ili I2meseci „,.. - «■ ■ . • ........35 

3.3. Tabela prcporucenih maziva " 3* 

4. POSTUPCIIMEREUTOKUEKSPLOATACIJETRAKTORA. — 37 

4 1 Motor ■'- ••*• - -~ ^ 

4.1 1. Podmazivanjc motora '. ■■-■ - »*»»<* 37 

4.1.2. Sistcm za gorivo ■ -«<— ■ ■■■■■ 31 

4,1 3 Sistemzahladcnje .— ■■ - - ..—..:. 41 

4.1 4. Precistac vazduha - — ■—■■ 4 3 

4.2 Menjac. rcduktor i zadnji most —.<■ ..,..,, 43 

4.3 Prcdnji most - — - - ■• -'"' 4 ' 

4.4 Kocnice 



.5. Hidraulik i traktorske polugc ... n ■—■ 44 



4 T 6. Spojnica 

4.7. Prednji i zadnji tockovi . 

4.8. Elektricnaoprema 

S. NEOBAVEZNAUPREMA 

5 I Remcnica 



46 
47 
51 



59 



5.2. Tcgovi za prednje i zadnje tockove 54 

5.3. Automatska kuka 55 

5.4. Polugusenice 55 

5.5. Stabilizatorske poluee 5^ 

5.6. Pneumatska instalacija . . 56 



60